Šta nam deca jedu? Čija je odgovornost trovanje učenika i ko kontroliše hranu koja se dostavlja vrtićima i školama? (FOTO)
O ishrani dece bi trebao da brine čitav tim stručnjaka, a posebno osetljiva grupa su deca vrtićkog uzrasta koja još uvek "ne znaju šta jedu"
Verujemo da je poslednji slučaj trovanje dece u beogradskim školama uticalo da se kod većine roditelja upali alarm i da se zapitaju šta to naša deca jedu. Ovo nije prvi slučaj trovanja hranom u školi, osim poslednjeg slučaja, kada se otrovalo 149 učenika iz šest beogradskih škola, pamtimo i prošlogodišnje trovanje 13 dece u Borči, koja su kupovala užinu u privatnoj pekari.
POTVRĐENO: Stafilokoka pronađena u bolonjeze sosu kojim su se deca otrovala u školama
TROVANJE DECE U ŠKOLAMA: U firmi za ketering sumnjaju da su kupili makarone sa bakterijama
O ishrani dece bi trebao da brine čitav tim stručnjaka, a posebno osetljiva grupa su deca iz vrtića koja još "ne znaju šta jedu".
KO JE ODGOVORAN
Pokušali smo da saznamo ko je odgovoran za kontrolu hrane koja se dostavlja vrtićima i školama. Nakon višečasovnog telefoniranja sanitarnoj, veterinarskoj i poljoprivrednoj inspekciji i njihovog prebacivanja "loptice" s jednih na druge, uspeli smo da rešimo neke nedoumice.
- Što se tiče kontrole hrane, moram reći da su nadležnosti dosta nesrećno podeljene u zakonu, tako da kontrola nije samo u nadležnosti sanitarne inspekcije. Kontrola nove hrane, dijetetskih proizvoda, dečje hrane - zamene za majčino mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma, enzimskih preparata neživotinjskog porekla i pomoćnih sredstava neživotinjskog porekla, kao i vode za piće u originalnoj ambalaži je u našoj nadležnosti, dok kontrola gotovog proizvoda ne podleže našoj odgovornosti - rekao je za naš portal dr Radosav Mitrović iz sanitarne inspekcije.
Teorijski na području Beograda o ishrani dece brine čitav tim stručnjaka. Jelovnici se sastavljaju jednom nedeljno, i isti su u svim objektima jedne predškolske ustanove, ali ne i u svim obdaništima u Beogradu.
Ishrana u vrtiću bi trebalo da obezbedi 70 odsto dnevnih potreba dece za proteinima, ugljenim hidratima, mastima, vitaminima i drugim nutrijentima, kao i da težina, energetska vrednost i biohemijski sastav odgovaraju propisanim normama.
KO BIRA DEČJE OBROKE
Predškolske ustanove dobijaju namirnice od dobavljača koji su izabrani na samostalno sprovedenim javnim nabavkama. Listu za nabavku predlaže jednom godišnje Komisija za unapređenje ishrane, u kojoj su predstavnici predškolskih ustanova, Gradskog zavoda za javno zdravlje i Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu.
Namirnice za pripremu, kao i spremljeni obroci, distribuiraju se posebnim vozilima do kuhinja, odakle se serviraju deci.
- Veterinarska inspekcija kontroliše hranu životinjskog porekla, moram naglasiti da se kontroliše uvozna sirovina, ali ne i gotov proizvod, to ne spada pod našu odgovornost - rekli su za Telegraf.rs iz veterinarske inspekcije i dodali da je hrana biljnog porekla pod nadzorom fitosanitarne inspekcije.
KAKO SE KONTROLIŠE HRANA
Kontrola ishrane dece u predškolskim ustanovama se obavlja na nekoliko nivoa.
Nutricionisti, referenti za nabavku i svi radnici zaposleni u kuhinjama dužni su da kontrolišu namirnice koje se koriste za pripremu hrane, kao i tok pripreme obroka za decu.
Kontrola obuhvata proveru potvrde o zdravstvenoj ispravnosti hrane, kao i praćenju izgleda namirnica. Time se bave viši sanitarni tehničari Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu.
Sistemska kontrola je u nadležnosti Gradskog zavoda za javno zdravlje, a sanitarno-higijenske uslove i ispravnost namirnica kontrolišu republički sanitarni inspektori.
ISHRANA U VRTIĆIMA
A kako to izgleda u praksi objasnila nam je Tamara Rađen, direktorka vrtića u Novom Beogradu.
- Prilikom potpisivanja ugovora sa keteringom oni su dužni da dostave sve potvrde o dozvoli za rad, sertifikat da su sanitarno ispravni i da rade po HASAP-u, tako da što se tiče ispravnosti hrane ketering firma snosi odgovornost. Mi se pre svega trudimo da hrana koju jedu deca u našim vrtićima bude kvalitetna i raznovrsna. Uz naš rad prilikom kreiranja zdravih obroka, moram napomenuti da treba menjati i svest roditelja. Oni treba da utiču na to, da njihovi mališani prihvate zdrave obroke.
- Naš vrtić ima ugovor sa keteringom Windmill i više smo nego zadovoljni. I prošle godine smo sarađivali sa njima i nikada se nije desio neki problem. Kontrola hrane se vrši svakodnevno, a iz keteringa imaju obavezu da narednih 48 sati nakon dostave čuvaju hranu za potrebe "uzorkovanja" - rekla je Tamara.
KAKO SE VRŠI SANITARNA KONTROLA U VRTIĆU
- Što se tiče vrtića i naše odgovornosti, na nama je da ispunjavamo sve sanitarne uslove, počev od održavanja higijene kako lične, tako i prostora, preko dezinfekcije predmeta, do serviranja hrane. Inspekcija nas posećuje makar dva puta godišnje kada uzmu sve moguće uzorke, kontrola nekada traje satima, inspektoru ostanu više od četiri sata dok uzmu sve uzorke. Po novom zakonu sanitarni inspektori se najave i dostave spisak šta će sve da pregledaju. Izuzetak je ako postoji prijava, onda dolaze nenajavljeno - pojasnila je za Telegraf.rs Tamara Rađen, direktorka Bejbilenda.
Tamara je dodala da je kroz Bejbilend prošlo na stotine mališana i nikada nisu imali slučaj da se neko žali ili da se dogodi neki problem sa hranom.
- U interesu vlasnika vrtića, roditelja, a najviše dece je da se radi po zakonu, tako da sanitarna inspekcija nikome ne bi trebala da smeta, tako smo svi bezbedniji i mirniji - zaključila je Tamara.
JELOVNIK NA MESEČNOM NIVOU
SLUČAJEVI MASOVNOG TROVANJA U SRBIJI
- 149 učenika otrovalo se špagetama i bolonjez sosom
- 30 đaka osnovne škole iz Inđije i Veternika koji su na rekreativnoj nastavi bili smešteni na Zlataru, primljeno u Dom zdravlja u Novoj Varoši zbog trovanja
- 13 učenika iz OŠ Stevan Sremac u Borči se otrovalo hranom iz privatne pekare
- 17 ljudi se na beogradskom splavu otrovalo palačinkama
- 30 radnika Fijata završilo je na Infektivnoj klinici u Kragujevcu zbog trovanja hranom, takođe su jeli špagete sa bolonjez sosom
- 220 dece i ljudi u Smederevu se otrovalo pljeskavicama
(J.J.K./j.kulas@telegraf.rs)