Sve je počelo kada se rodila kao neželjeno dete: Stadija je Beograđanka sa najčudnijim imenom, a njena životna priča ostaviće vas bez teksta

Moja baba, očeva majka, bila je "gazda u kući", pa su tako i njene odluke poštovane. Upravo ona mi je dala ime

Stadija je jako retko žensko ime, koje se davalo ćerkama iz posebnog razloga. Ono se davalo u porodicama gde se rodilo već nekoliko ćerki, a priželjkivalo se muško dete. Kako u korenu ima glagol "stati", logično je i značenje ovog imena – da stanu ženska deca.

Ovo su moćna staroslovenska imena koja više niko ne daje deci, a njihovo značenje je snažna poruka predaka (FOTO)

Preporučujemo

Roditelji su poludeli za ovih 10 muških imena koje masovno daju sinovima, a nemaju pojma šta znače!

Vremenom, ime je gotovo zaboravljeno i slično kao i Dostana, danas se jako retko može čuti.

Ipak, jedna Stadija koja živi u Zemunu ga čuva od zaborava. Ona nam je ispričala kako izgleda živeti sa imenom koje mnogi teško i izgovaraju, a kamoli znaju šta znači.

- Rodila sam se kao četvrta ćerka u tradicionalnoj porodici na Kosovu. Moja baba, očeva majka, bila je "gazda u kući", pa su tako i njene odluke poštovane. Upravo ona mi je dala ime Stadija, verujući da će time "prizvati" bar jednog sina u našu porodicu - priča za Dnevno.rs ova 61- godišnjakinja.

Stadija dodaje da se narodno verovanje u ovom slučaju obistinilo i nakon gotovo dve godine, rodio se sin. Sreća ove porodice je ipak bila kratkotrajna, zato što je Stadijin brat nažalost kao beba preminuo, usled bolesti koja se u to vreme teško lečila.

Kako je rasla, Stadija je postajala svesna da njeno ime izaziva pažnju gdegod da se pojavi, da ljudima obično mora bar dva puta da se predstavi i da je čak i onda gledaju prilično "belo".

- Mnogo puta mi se dešavalo da me na nekom šalteru nazovu Tadijom, iako je to muško ime. U početku me je sve to malo nerviralo, ali sam vremenom "oguglala" i sada mi je čak zabavno da ljudima objašnjavam kako se stvarno zovem i šta moje ime znači - objašnjava ova gospođa.

Stadija je danas baka dva unučeta, kojima nije problem da izgovore njeno ime, iako jedno od njih - unuka - živi u Johanesburgu. Njeni najbliži je često zovu i nadimkom Caja, a ona se na to samo sa osmehne.

Ne smeta joj, naučila je da voli svoje ime i danas sa ljubavlju ističe da je, bar što se imena tiče, ona ponosni čuvar srpske tradicije. U Srbiji je u poslednje vreme uobičajeno da se deci daju retka i neobična imena. Tako razmišlja i jedan Stadijin komšija, koji joj je nedavno rekao da će ćerki, ako je bude imao, dati njeno ime.

- Najpre sam mislila da se šali, ali mi je on veoma ozbiljno odgovorio da je moje ime staro srpsko, a pritom jako retko pa bi zbog toga bilo njegov izbor za žensko dete - kaže Stadija.

(Telegraf.rs)