Jedan dan sa Ljubicom: Ona vodi računa o starima, koji su izgradili zemlju u kojoj živimo (FOTO)
Karijeru nastavnika dugu pet godina, ona je bez razmišljanja zamenila za pomoć starim, bolesnim i nemoćnim osobama - korisnicima usluge "pomoć u kući" Gerontološkog centra Beograd (GCB)
U današnje vreme instant zadovoljstva, jurnjave za boljim uslovima života i novcem, prava je retkost naići na osobu koja zaista voli posao kojim se bavi, a još je čudnije kada upoznate nekoga ko je diplomirani sociolog i nekadašnji nastavnik, a radi kao gerontodomaćica.
Preporučujemo
Raduje me što će ovde biti zasađena japanska trešnja, jasen i javor: Siniša Mali obišao novu pešačku zonu (FOTO)
SRAMOTA: Marko je za 1 metalni evro u Beogradu dobio SAMO 50 dinara
Vesić: Trudimo se da povećamo broj gerontodomaćica!
Ljubica Damnjanović (42) iz Beograda, koja je završila Filozofski fakultet, trenutno našim starijim građanima sa Vračara pomaže u kupovini i pripremi namirnica, sređivanju životnog prostora i njegovog zagrevanja, ličnoj higijeni, nabavci lekova, odlaska u dom zdravlja, plaćanju komunalija i vodi računa o njihovim potrebama za kulturno-zabavnim sadržajem.
Karijeru nastavnika dugu pet godina, kada je u osnovnoj školi predavala Građansko vaspitanje, a u srednje-tehničkoj školi Sociologiju i Ustav i pravo građana, ona je bez razmišljanja zamenila za pomoć starim, bolesnim i nemoćnim osobama - korisnicima usluge "pomoć u kući" Gerontološkog centra Beograd (GCB).
- U školi sam radila na određeno vreme i ugovor mi nije produžen. Kada sam ostala bez posla, već sam imala kontakte u Centru za socijalni rad i tako sam počela da radim kao gerontodomaćica. U
- U pitanju je veoma specifično zanimanje, jedan plemenit posao, koji zahteva trud, ulaganje u sebe, empatiju, solidarnost, humanost, hrabrost i dobru komunikaciju - objašnjava ona šta su preduslovi za ovaj težak posao.
Ljubica u proseku sarađuje sa četiri korisnika "pomoći u kući", sa kojima svakodnevno provede po dva sata. Za to vreme od njih čuje različite životne mudrosti, sazna činjenice koje nije mogla da pročita u knjigama, ali i upozna Beograd iz njihove perspektive...
- Oni su usamljeni, mnogima su deca emigrirala, porodica se razvodnjila, otuđenost je velika, a međuljudski odnosi u 21. veku drugačiji su od onih u kojima su oni navikli da funkcionišu. Mi smo njima sve! Zato su veoma zahvalni za sve što im pružamo - objasnila je Ljubica i dodala da i ona mora starima da kaže hvala za to što su izgradili zemlju u kojoj danas živimo.
Kako kaže, ne bi mogla da izdvoji bilo koga od ukupno 35 građana sa kojima je sarađivala.
- Svako mi je drag na svoj način. Svi oni znaju dužnosti i pravila, objektivni su i imaju svoju rutinu. Prioritet su hrana i lekovi, a nekada se samo odmaraju, čitaju novine, pitaju me da analiziramo seriju koju prate ili traže da ja njima čitam knjigu ili pričam o baletu i pozorištu - navela je sociološkinja svoje primere, dok postoje i oni manje lepi: kada stariji građani, uglavnom u unutrašnjosti, od gerontodomaćica očekuju da im spreme slavu, torte, sarme, da peru tepihe, da cepaju drva i utovaraju ugalj.
Prema njenim rečima, okolina nikada nije čudno gledala na njen izbor zanimanja, za koji ponosno kaže da je u potpunosti njeno i da mu treba posvetiti više pažnje u javnosti.
Kako izgleda Ljubica na terenu i koliko joj pristaje posao, uverili smo se gostujući kod Leposave Ugarković (91).
- Ljubica mi mnogo znači! Samoća je gora od starosti, tako da se, evo već dve godine, malo družimo, malo radimo, malo se dogovaramo, malo mi pročita recepte...
- Ali danas je dan za goste, danas nema posla, samo svečanost! - rekla je ova baka poreklom sa Romanije, koja nas je bez obzira na godine, u skladu sa bosanskom tradicijom dočekala sa domaćom pitom.
Na kraju ove priče, treba naglasiti da potreba za gerontodomaćicama raste, jer postoji 800 Beograđana koji u proseku imaju 85 godina i ne mogu da samostalno funkcionišu.
Vanja Debeljević, koordinator službe „Pomoć u kući“ GCB dodaje da isto toliko žena čeka na taj posao.
- U radnom odnosu već imamo 647 gerontodomaćica, na 2.650 korisnika usluge. One prosečno imaju 50 godina, a pet odsto njih je visoko-obrazovano (završile su Političke nauke, tehničke fakultete, Filološki, Mašinski, Medicinski fakultet). Imamo najveći ženski kolektiv, i za razliku od unutrašnjosti, u Beogradu nema muškaraca.
- Velika je i zainteresovanost za obuku u okviru našeg akreditovanog programa za gerontodomaćice, gde se u poslednjih godinu dana javilo preko 1.000 ljudi - ispričalla je ona i naglasila da mnogi od njih, pogotovo mlađi, zaposlenje kasnije traže u Nemačkoj i Sloveniji.
(S.I. - s.ilic@telegraf.rs)