Krnjača nikad neće biti skupa kao centar grada, iako je blizu! Isti slučaj je sa Sremčicom (FOTO)
Svuda u svetu je prisutan trend da gradovi idu u visinu, ne narušavajući delove koji već postoje
"Beograd na vodi" je samo deo plana gradskih vlasti da se Beograd ne razvija van svojih granica, već unutar njih po uzoru na mnoge svetske gradove. Svuda u svetu je prisutan trend da gradovi idu u visinu, ne narušavajući delove koji već postoje. Otud Luka Beogad, Marina Dorćol i Savski amfiteatar. Šta to konkretno znači za naše stanovnike Beograda, pitali smo gradskog urbanistu Milutina Folića koji nam je objasnio da kada se grad širi van logičnih granica, da se rasipa i da je teže napraviti infrastrukturu.
Preporučujemo
Kolege oduševljene jer im dolazi čovek koji zna posao: Unapređen Aca Filozov, koji je u petoj deceniji upisao i završio fakultet
Počela isključenja vode za pola Beograda i to na 24 sata
- Što je dalja jedna, dve, tri kuće, to je teže i skuplje do njih napraviti put, kanalizaciju, vodu i sve ostalo... Zbog toga je generalnim planom predviđen razvoj Makiškog polja koje je vrlo blizu centra, kao i razvoj celog priobalja oko Luke Beograd i Marine Dorćol. S druge strane imamo Blok 18 za koji je rađen konkurs, a imamo i brodogradilište...
- Grad mora da se razvija unutar sebe na takozvanim braunfild prostorima tako što će da pretvara nekadašnje industrijske zone u prostore za stambeno-poslovne sadržaje.
- Tako ćete ako živite bliže centru grada, manje morati da koristite automobil kad krenete negde. Možete da prošetate, da uzmete bicikl ili javni prevoz. Ali, ako živite negde daleko od centra grada, vama treba mnogo veća infrastruktura, pa i centru grada da vas primi da vi tu dođete.
ŠTA SU BRAUNFILD INVESTICIJE?
Prema rečima gradskog urbaniste, to su industrijske zone koje su najpogodnije da se pretvore u gusto naseljena gradska područja i i to su upravo Savski amfiteatar, Brodogradilište i rezervoari kod Šećerane.
Ta područja se koriste da se grad zgusne i da se smanji potreba za korišćenjem automobila.
- Zbog toga se grade visoki objekti u "Beogradu na vodi" i visoki objekti na drugoj strani Savskog amfiteatra. Industrijske zone su oaze slobodnog zemljišta na kojima nema kulturno-istorijski važnih objekata ili ih ima u nekoj meri, pa se oni čuvaju. Sa time želimo da postignemo dva osnovna cilja - promenu hijerarhije u saobraćaju i da spustimo grad na reku, a sve u cilju povećanje kvaliteta života - ističe Folić.
Grad Beograd je prošle godine usvojio novi generalni plan urbanizacije i u prethodne tri godine doneo preko 150 planova detaljne regulacije i zato se u Beogradu danas mnogo gradi. Folić kaže da se nekad usvajalo desetak planova godišnje, a da je sad to u proseku 50 i da je neophodno da oni postoje da bi bilo investicija.
- Usvajanjem planske dokumentacije pokrenuli smo građevinska industriju, novcem od pokrenute građevinske industrije ulažemo u infrastrukturu i uređenje grada, a takav grad opet privlači nove investitore i nova ulaganja. Danas je grad pokriven sa preko 50 odsto planske dokumentacije, a plan je da u naredne tri godine bude pokriven 70 odsto - otkriva on.
KRNJAČA I SREMČICA OSAKAĆENE
Krnjača je takođe dobila svoj plan, ali to, prema Folićevoj proceni, neće uticati na cenu kvadrata tog naselja jednog dana jer je ona u velikoj meri divlje izgrađena.
- Neplanska gradnja od 90-ih godina naovamo je devastirala urbanizam u Krnjači. Može nešto da se popravi uvek, ali ima tu i nepopravljivih stvari, a cenu kvadrata ne diktira samo blizina centra grada nego i način kako je taj deo grada napravljen i koliko je u tom delu posvećeno javnim površinama.
- Plan gradnje koji je nekad bio na snazi za Krnjaču niko nije poštovao i sada smo usvojili novi sanacioni plan koji je, na neki način, prihvatio stanje na terenu i ono kako je to danas izgrađeno - priča arhitekta i dodaje:
- U Krnjaču je sad nemoguće uvesti standarde koji postoje u naseljima koja se od početka grade planski. Dakle, kvadrat tamo nikada neće vredeti kao u nekom planski izgrađenom naselju, to je nemoguće, makar premestili Krnjaču na Terazije.
- Tamo ne postoje uslovi da se napravi ulica širine koja dozvoljava i biciklističku stazu, i pešačku i drvored, jer je niz divljih objekata definisao da su tamo ulice mnogo uže i da se tu ide na minimum minimuma da bi se tuda prošlo.
Slična sudbina je zadesila i gradsko naselje Sremčica na drugom kraju Beograda gde su, prema planovima bile predviđene saobraćajnice, sve javne površine, zelenilo, izgradnja škola i obdaništa, ali se to gradnjom u 90-im godinama nije poštovalo i, kao i mnogi drugi delovi grada, njeni meštani su osakaćeni.
- Deo Sremčice je urađen prema planovima, a deo je urađen divlje. Urbanizacija se svugde dešava postepeno, ali u planu su stanovi i poslovni objekti - nagoveštava Folić.
(S.Vasić - s.vasic@telegraf.rs)