Jevrejskoj zajednici u Beogradu vraćena imovina vredna 14 miliona evra

Arhive u Srbiji otvorene za sve i odnos državnih organa potpuno je otvoren, bez ikakve diskriminacije

Jevrejskim zajednicama Srbije od donošenja Zakona o otklanjanju posledica Holokausta do sada je vraćena imovina u vrednosti od preko 14 miliona evra, izjavio je za Tanjug potpredsednik Jevrejske opštine Beograd Haris Dajč.

Preporučujemo

Unucima MILANA NEDIĆA odbijen zahtev za vraćanje IMOVINE

Prema njegovim rečima, najveći deo te imovine je vraćen Jevrejskoj opštini Beograd, a u pitanju je imovina uglavnom u centralnim gradskim opštinama Stari grad, Vračar i Savski venac.

- Veoma smo zadovoljni time jer je to pre svega rezultat veoma dobrih odnosa. Ono što je preduslov svega je zakon, koji je sveobuhvatan i jedinstven u Evropi, kao i vrlo profesionalan i savestan odnos Agencije za restituciju, ali i drugih državnih institucija koje učestvuju u tom procesu - rekao je Dajč.

Navodeći da je od ukupnog broja zahteva, Jevrejska opština Beograd podnela tri četvrtine, Dajč je napomenuo da je skoro polovina zahteva što se tiče Beograda rešena.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da je Zakon o otklanjanju posledica Holkausta prvi i jedini u Evropi, podsetivši da se on primenjuje od marta 2016. godine.

On je ponovio da je od tada Jevrejskim zajednicama vraćena imovina od preko 14 miliona evra.

- Vrlo je efikasan postupak. Donosimo odluke kraće od zakonskih rokova koji su nam dati. Očekujemo da ćemo rešiti sve zahteve u roku od tri godine. Svi zahtevi su u postupku, nijedan ne stoji - rekao je on Tanjugu. Kako kaže, zakon se sprovodi veoma efikasno.

Ističući da je nedavno bio na Međunarodnoj konferenciji u Briselu na kojoj se govorilo o iskustvu drugih zemalja, Sekulić je napomenuo da u Srbiji nema onih problema koji su tamo prepoznati.

Kaže da su arhive u Srbiji otvorene za sve i da je odnos državnih organa potpuno otvoren, bez ikakve diskriminacije. Odluka se, dodaje, donese efikasno u skladu sa zakonom bez ikakvih problema.

- Osam godina jedna žena u Poljskoj nije uspela da uđe u arhivu kako bi dobila podatke o sopstvenom identitetu. Trebalo je da dobije izvod iz matične knjige rođenih. Osam godina je čekala i nakon toga su joj odbacili zahtev jer je zastareo - navodi jedan od primera direktor Agencije za restituciju.

On je podsetio i da je Zakon o otklanjanju posledica Holokausta u Skupštini Srbije prošao bez ijednog glasa protiv i bez ijednog otpora u javnosti.

- Srbija ima pravo da traži priznanje od Međunrodne zajednice za to jer ga je zaslužila - zakljucio je Sekulić.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika u februaru 2016. godine. Zakonom se uređuje postupak vraćanja imovine pripadnicima jevrejske zajednice koji nemaju pravne naslednike i organizacijama koje su u vreme kada im je oduzeta imovina bile u funkciji jevrejske zajednice.

Prema tom propisu, zahtev za vraćanje imovine podnosice jevrejska opština, a postupak vraćanja imovine poverava se Agenciji za restituciju koja u roku od šest meseci mora da donese rešenje po podnetom zahtevu.

U slučaju posebno složenih predmeta, rok je godinu dana od prijema zahteva.

(Telegraf.rs / Tanjug)