TELEGRAF U MUZEJU NIKOLE TESLE: Obeleženo 156. godina od rođenja slavnog naučnika
Među mnogbrojnim posetiocima koji su preplavili muzej u Krunskoj, naišli smo i na Francuza koji je rekao da je za njega Tesla "bog 20. veka" i da bez njega ništa ne bi postojalo
- On je jednostavno bog, da nije bilo njega ne bi bilo ni muzike, ni televizije, ni telefona... bili bismo u mraku, ništavilu - čulo se na svim svetskim jezicima danas u muzeju Nikole Tesle, gde je obeleženo 156. godina od rođenja najvećeg srpskog naučnika.
Norvežani, Španci, Tajlanđani, Francuzi, Amerikanci, Srbi... sve ih je u Krunsku 51 doveo isti razlog - Nikola Tesla. Radoznale oči, znatiželjni pogledi, načuljene uši i blaga napetost pomešana sa poštovanjem i divljenjem preplavili su skromnu prostoriju u kojima se nalaze replike izuma, odeća, beležnice, pisma i ostala zaostavština našeg čuvenog Nikole.
Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa direktorom ovog muzeja Vladimirom Jerkovićem, koji je rekao da je prezadovoljan posetom i da broj posetilaca znatno raste iz godine u godinu. Dodao je da zahvaljujući izložbama širom sveta ljudi imaju prilike da se upoznaju sa likom i delom velikog srpskog naučnika.
- Čini se da planeta Zemlja tek danas prepoznaje Teslino vizionarsko delo u svetu bez žica i da tek danas možemo da prepoznamo šta je Tesla zamislio svojim vizionarskim umom davne 1900. godine kada je definisao 12 tačaka svetskog sistema. Tu može da se vidi šta je od nama danas poznatog tehničkog rečnika pre 112 godina poput reči internet, GPS, MMS, Voice over, Tesla predvideo, ali nekim drugim jezikom - objašnjava Jerković.
Njega smo još pitali šta posetioci muzeja mogu da vide kada dođu u Krunsku, ali i gde se čuva Teslina zaostavština koja je dopremljena u Beograd nakon njegove smrti i šta je tačno čini:
U skromnoj zgradi u Krunskoj koju finansira država rade inženjeri vodiči koji pored srpskog tečno govore i engleski jezik. Ipak, i pored svega što smo videli i čuli ostao nam je prilično gorak ukus u ustima dok smo izlazili, shvativši da je Srbija našem najvećem izumitelju i naučniku podarila u spomen svega oko 70 metara kvadratnih.
(Biljana Tasić/ Foto: Marko Todorović)