Srpski iseljenici iz Sarajeva: Beograd nas gleda kao strano telo, za njih smo danas izbeglice, sutra izjelice

U Beogradu je ukorenjen sarajevski duh, svako malo možete da naletite na "sarajevski ćevap", "sarajevski burek"...

Svim izbeglicama iz Sarajeva koji su se nakon rata nastanili u Beogradu, zajednička je jedna stvar - nostalgija za rodnim gradom piše u reportaži balkanske Al Džazire.

Preporučujemo

Beograd u očima američkog Voga: Ovakav život na rekama nigde ne postoji! Opijaju se i puše iz hobija, srećni su! (FOTO)

DUH SARAJEVA U BEOGRADU

Kako kažu navikli su na činjenicu da je sve smešteno u prestonici, ali priznaju da se može uspeti i van Beograda, ali ne i mimo njega jer tu nalazi ukorenjeni sarajevski duh, svako malo nalete na "sarajevski ćevap", "sarajevski burek", sve više afirmisanih pojedinaca u privatnom biznisu, nauci, sportu, muzici, filmu, književnosti koji su došli iz Sarajeva.

- Ideologija nas je prevarila. Sve zajedno, do samouništenja. Nismo razumeli kad nas je drug Kardelj opominjao da sistem ne donosi pojedincu sreću nego se ona zaslužuje.

- U očovečenom sistemu, u kome je individualno duboko ukorenjeno u sistem, koji je imao ugrađene greške, ali imao je neku vrstu osiguranja, bekapa, kako kažu ovi informatičari. Paradoksalnu, nemoguću i do ludila izdajničku - kaže Milena Stojanović, s ranijom adresom u Sarajevu.

Milena se uverila da je traganje za utehom, na ušću Save u Dunav, neizvesna misija. Dok joj brojanica klizi niz ruku, Milena iskreno kaže da nije našla životni mir u rezervnoj varijanti, uz samopriznanje da će zauvek ostati "ponosna Sarajka".

- Niko ne zna šta su muke teške ako kao moje olovne noge nije prošao Novi Beograd, Bežaniju, Altinu i Batajnicu peške. Čini mi se, ništa strašnije, ili strašnije, što bi rekli u Bosni, nije moglo da me snađe. Bio sam i danguba, ali svoj na svome, a ne među svojima. Mukotrpno sam preživeo zahvaljujući novobeogradskom buvljaku, kineskim dućanima i preprodajom voća i povrća kod starog Merkatora.

- Radeći dan i noć, da prehranim ostarele roditelje, koji se nikako ne privikavaju, nego čeznu za zavičajem i stalno pominju Ilidžu. Čak su ostavili u amanet da ih tamo ukopam, dok su dečurlija odrasla u gradskim autobusima, na putu za Zemun, sasvim druga priča. Za njih, kažu, postoji samo Zemun, taj jedan grad, uz koji je Beograd - priča setno Branislav Golijanin, iz Beograda, s nekadašnjom adresom u Sarajevu.

Dejan Marković zamenio je urbano sarajevsko naselje Mojmilo za Kaluđericu, najveće divlje naselje u Evropi, u kojem ima ulica širine biciklističke staze i bezbroj poljskih WC-a. Na beogradskoj periferiji, Smederevskim drumom, ka Grockoj, poslednja je šansa za pridošlice, sarajevske izbeglice, skromnijeg finansijskog stanja.

Zajednički donose zaključak da Sarajevo nose u srcu zauvek, ali da nije njihovo. Ni Beograd nije njihov, kako kažu "danas si izbeglica, sutra izjelica", starosedeoci ih nikada nisu prihvatili, već ih i danas doživljavaju kao strano telo. Smatraj da zato u Beogradu, ipak, koliko-toliko poštuju migrante jer je svaki peti Srbin takođe izbeglica.

(Telegraf.rs/balkans.aljazeera.net)