Reči prosjaka (16) odzvanjaju ulicama Beograda iako nikad nikom ne traži novac (FOTO)
Mladić koji svakodnevno prosi kod Đeram pijace, ima 16 godina, ljudi ga već uveliko prepoznaju, a on ne traži ništa sem hrane koja mu je neophodna
Oni koji žive kod Đeram pijace ili često prolaze ovim delom grada, sigurno su zapazili mladića koji prosi, moleći prolaznike za parče hleba.
Ima 16 godina, dugu crnu kosu, nosi plavu duksericu i crne pantalone.
Vuk ispred HRAMA SVETOG SAVE ZARADI 1.000 DINARA za 3 sata: Ovo je njegova priča (VIDEO)
Baš tog mladića zatekao je i Bojan K., sedeći sa devojkom u obližnjem kafiću. Prizor koji je video, ne samo da ga je naterao da sa dečkom koji prosi ode do obližnje pekare i kupi burek, več ga je i nateralo da ono što je zatekao objavi na svoj Fejsbuk profil, apelujući na ljude da mu pomognu.
Prenosimo vam njegovu objavu sa Fejsbuka:
- Danas, sedeći u bašti kineskog restorana brze hrane, malo pre Đeram pijace, spazio sam jednog momka, oko 16 godina, crne kose do ramena, u plavoj dukserici, crnim pantalonama i patikama za fudbal.
Primetio sam da sramežljivo moli prolaznike da mu kupe nešto da pojede, rečima :
'' Molim vas, možete li mi kupiti nešto da pojedem, gladan sam?''.
Stanovnici naše prestonice, prolazeći Bulevarom Kralja Aleksandra, su ga ignorisali, zaobilazeći ga u punom luku punih 5 minuta, dok samo jedan gospodin nije zastao, dao mu 50 dinara, delimično ukorivši ga da ne potroši novac na cigare nego na hranu, što je on sramežljivo potvrdio da će uraditi.
Potom, videvši da osim mene i moje devojke niko ne sedi u bašti, prišao je delu bašte gde gosti restorana odlažu poslužavnike sa ostacima hrane, tanjirima i escajgom, da pogleda da nešto slučajno nije preteklo.
U tom momentu, razmišljajući već neko vreme, da mu pomognem i kupim mu da pojede nešto, dozvao sam ga da mi priđe i ponudio ga da mu platim obrok u ovom restoranu.
Pogledao me je, zahvalio se, ali i zatražio da odemo do pekare, pretpostavljam, zato što je mislio da je hrana skupa u restoranu i uporno odbijao da sedne tu da ruča, već me je uputio ka pekari.
'' Odakle si?'', upitao sam ga.
'' Nisam odavde, ponekad sam ovde na bulevaru''. odgovorio je.
'' Došao sam sa majkom iz Crne Gore pre dve godine da živim ovde, prvo je tata, a skoro i mama umrla. Sam sam, šta da radim", kratko je rekao prosjak.
Bojan ga je kasnije odveo do obližnje pekare i kupio mu burek. Nije hteo jogurt, a ni nešto slatko, jer je rekao da ga boli zub.
Bojan je pitao prodavačicu da li bi na kraju smene, peciva koja su ostala dala momku koji danima prosi, ali njen prećutni pogled mu je govorio više od bilo koje reči:
- Da li biste mogli ovom detetu da date pecivo koje preostane u pekari, ako se pojavi koji minut ranije pre zatvaranja, bolje da i on uzme to što je preostalo, nego da se baci - upitao je Bojan.
- Ona me je prećutno pogledala, a ja sam se okrenuo ka njemu i rekao mu da se svakako pojavi u to doba i da se nadam će nešto od peciva preostati.
- Pozdravili smo se sa njim i izašli iz pekare. Ispratio nas je pogledom, sa jedne strane zahvalan što smo mu kupili hranu, a sa druge strane, sramežljiv zbog toga što je uopšte morao da traži tako nešto od nas - iskreno priča Bojan o susretu koji ga je jako potresao.
Na kraju svoje ispovesti na Fejsbuku, Milan je zamolio svoje prijateje sledeću stvar:
- Zamolio bih sve prijatelje na profilu, a ima ih, da šeruju ovaj post i ako sretnu ovog dečaka u blizini Đeram pijace, da mu kupe sendvič, burek ili bilo šta drugo, zato što dečak ne traži novac, već hranu - zaključuje ovaj dobrodušni mladić.
(Telegraf.rs)