Borislav je bio bogat čovek, a onda je ostao bez svega: Ćerke ne znaju gde je, njegova priča će vas smrznuti (VIDEO) (FOTO)
- Sebe smatram da nisam još fijuknuo. Planiram da uskoro izađem jer je mnogo teško biti sa ovoliko bolesnih ljudi na jednom mestu - kaže Borislav
Koliko puta ste čuli do sada: "izgubio je sve na kocki..." Borislav Pešić (53), korisnik Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, upravo je jedan od tih. Imao je posao, dom, dve žene, dve ćerke, reklo bi se da je bio bogat čovek, a sada ništa od toga nema. Niko ne zna ni da je živ...
Preporučujemo
Ako radite ove čudne stvari, možda ste zavisnik - evo zašto!
Da li je ovo kraj gužvi u gradskom prevozu? Stižu autobusi sa 155 mesta!
Po dolasku naše ekipe u prihvatilište, on nije imao ništa protiv da nam ispriča svoju priču iako mu na njoj niko ne bi pozavideo.
- Ovde me je dovela ulica na kojoj sam bio više od 20 godina. Radio sam sve i svašta. Izgubio sam sve što sam imao od kuće i kapitala, prokockao, poroci... - počinje Pešić, naoko sportski tip u crvenoj trenerci, ne deluje zapušteno, ali tuga u očima ga odaje...
Imao je venčanu ženu sa kojom ima ćerku od 25 godina i posle toga iz vanbračne zajednice, sada već 23-godišnju kćer. Tu su u Beogradu, ali sa njima nema nikakav kontakt.
- Život me doveo u situaciju da su me svi otkačili. Deca su sad starija i ja tu ne mogu ništa da promenim. Ako budu želeli, zvaće me, mada niko i ne zna da sam ovde. Nikome nisam rekao gde sam. Godinama sam se vukao po ulici, tako da polovina njih misli da nisam ni živ s obzirom na to šta sam sve radio u životu - priseća se naš sagovornik.
Jedan od malobrojnih koji je svestan sebe i svoje situacije u kojoj se našao, ne žali se previše na uslove u prihvatilištu, ali ne krije ni da želi što pre da ga napusti.
- Nemam nikakve zamerke prema osoblju, oni rade svoj posao, treba izdržati nas skoro 150. Svakakvih likova ima ovde. Sebe smatram da nisam još fijuknuo. Planiram da uskoro izađem jer je mnogo teško biti sa ovoliko bolesnih ljudi na jednom mestu.
- Planiram da izvadim ta dokumenta i ako budem mogao da dobijem neku socijalnu pomoć i da idem napolje da se borim za posao i stan. Ne vidim perspektivu ovde, mogu samo da prolupam kao i oni što su. Mnogo je teško psihički ovde - ispoveda se nekadašnji kockar.
Iako ne znamo detalje iz života ovog potištenog čoveka i njegove porodice, uzdamo se u moć praštanja koja mora da postoji negde u svakom ljudskom biću.
Porodica je najbližim članovima nekad opraštala mnogo gore stvari, pa se nadamo da će u svom srcu njegove ćerke smoći bar toliko snage.
Dobra volja za promenom kod njega postoji, želimo mu dobru volju i s druge strane.
(Slađana Vasić/ s.vasic@telegraf.rs)