"Ukleta rupa" u centru Beograda: Prolazite ovuda svaki dan, a nemate pojma kako je nastao Trg Slavija (FOTO)
Na mestu gde je danas Trg Slavija od 1946. do 1980. godine čak 26 puta započela izgradnja različitih projekta. Svaki je neslavno završio
Trg Slavija, jedan od najvećih gradskih trgova, nekada je bio samo obična močvara. Tako se ovde u drugoj polovini 19. veka, na mestu gde danas kruže automobili i trolejbusi "ušuškao" rit u kom su Beograđani dolazili u lov na divlje patke i druge barske ptice?
Preporučujemo
ČUDO UOČI BOŽIĆA: Zaplakala ikona presvete Bogorodice (FOTO) (VIDEO)
Najmoćnija kravata sveta se pravi u Srbiji: Pre 10 godina je napravila prvu za Putina, ovo je njena priča (FOTO)
Ovaj kraj tada je bio poznat kao Simića Majur, i kao lovište i baruština opstajalo je u Beogradu sve do 1879. godine kada je jedan Škot promenio istoriju današnjeg trga.
Naime, tada je gospodin Frensis Makenzi, u godinama koje će doći nadaleko uvažavan i poštovan čovek, otkupio ovaj prostor od sina tadašnjeg predsednika srpskog parlamenta - Stojana Simića, isušio ga, isparcelisao, urbanizao i namenio za dalju prodaju.
Škot je "debelo" zaradio na ovoj investiciji, s obzirom da je izdeljene parcele prodavao Beograđanima uz uslov da na njima grade objekte isključivo od čvrste građe. Baš tako je i započelo formiranje gradskog trga koji je do dana današnjeg ostao glavni orijentir prestonice i najvažnije saobraćajno čvorište.
Makenzi je bio veliki prijatelj Srbije i Beograda, imućan i obrazovan čovek, a o njemu je zabeleženo predanje da je bio "najljubazniji, najpobožniji, najispravniji i najmilosrdniji među ljudima". Naširoko je pomagao udovicama i siročićima palih srpskih vojnika.
Baš zato, u čast ovom plemenitom čoveku, Slavija (ceo prostor između današnje Njegoševe ulice, Slavije i Svetosavskog platoa) je ponela ime "Englezovac" (ironija Srba i tada se dala primetiti, jer je on zapravo bio Škot).
Danas, kao uspomena na čoveka koji je zapravo započeo formiranje Slavije, stoji Mekenzijeva ulica, jedna od sedam velikih koja se uliva na kružni tok.
Nešto pre Drugog svetskog rata veletrgovac Vlada Mitić imao je u planu da sagradi modernu robnu kuću na Slaviji. Međutim, komunisti su mu oduzeli imovinu, uključujući i ovaj plac na kome je već bio udaren temelj. Do dana današnjeg taj prostor nije adekvatno iskorišćen.
O toj, sada već legendarnoj rupi, kružile su različite priče - da je tu nekada bio rudnik zlata, ali i da je tu bio početak tajnovitih podzemnih partizanskih prolaza. Početkom 80-ih godina gradska vlast je zatrpala rupu i podigla park bez drveća, kako hlad ne bi zaklanjao sunčani sat.
Sat je deset godina kasnije uklonjen zbog polaganja kamena temeljca Dafiment banke, kada je vlasnica Dafina Milanović ubacila u rupu, za sreću, 1500 nemačkih maraka. Ipak, maler je nastavio da "tera" ovo parče zemlje - banka je propala, zgrada nikada nije napravljena, a ovaj prostor i dalje je popularna Mitićeva rupa.
Na ovom mestu je od 1946. do 1980. godine čak 26 puta započela izgradnja različitih projekta. Svaki je neslavno završio.
(Telegraf.rs)