TRI POTRESNE, RETKE FOTOGRAFIJE: Kako su nacisti spremali beogradske Jevreje za smrt (FOTO)

Uprkos uvrženom mišljenju, Beograd nije ni prvi ni poslednji grad u Evropi koji je proglašen za judenfraj, "čist od Jevreja". Niti je Srbija prva država u tom smislu, pre nje je to bila Estonija, a pre nje Luksemburg. Ipak, skoro svi beogradski i srpski Jevreji nestali su u paklu Drugog svetskog rata

Progon beogradskih Jevreja, koji su do tog trenutka bili važan i uticajan deo gradske zajednice, počeo je čim su Nemci stigli sredinom aprila 1941. godine.

Preporučujemo

13. aprila je naređeno da se izvrši njihova registracija na nivou Beograda, da bi potom 29. aprila bilo naređeno da se popišu svi Jevreji i Cigani koji žive u Srbiji (onome što je od nje ostalo), a tom prilikom im je i zabranjena upotreba javnog prevoza, morali su da nose žutu traku oko ruke, i bio im je ograničen pristup hrani; konačno je 30. aprila doneta Zakonska odredba od rasnoj pripadnosti.

Uništenje srpskih i beogradskih Jevreja odigralo se u dve odvojene faze. Između jula i novembra 1941. pobijeni su skoro svi jevrejski muškarci, u sklopu opšteg pokolja zbog partizansko-četničkog ustanka (tada su ove dve grupe još uvek delovale zajedno).

Sledeća faza, sprovedena između decembra 1941. i maja 1942, odnosila se prvo na zatvaranje jevrejskih žena i deca na Sajmištu a potom i na njihovo ubijanje gasom u posebnim kamionima koje je narod prozvao dušegupkama.

General SS-a Harald Turner, šef Upravnog štaba vojnog zapovednika Srbije, koji će posle rata biti osuđen i obešen u Beogradu, napisao je u pismu Himlerovom šefu kabineta Karlu Volfu od 11. aprila 1942. godine, da očekuje da će očistiti logor za dve do četiri nedelje, uz pomoć "kamiona za dezinsekciju".

Broj ubijenih Jevreja na Sajmištu se kretao između 7-10.000. Od ukupno 16.000 (oko 1.200 u samom Beogradu) koliko ih je živelo na teritoriji ondašnje umanjene Srbije, preživelo je tek oko hiljadu i po.

Nažalost, kvislinške vlasti i snage Milana Nedića i "sive eminencije" Dimitrija Ljotića, odigrale su bitnu ulogu u lovu i hvatanju Jevreja.

Bez njihove pomoći, zapovednik Gestapoa za Srbiju, Emanuel Šefer, nikada ne bi mogao da pošalje onu zloglasnu depešu u Berlin maja 1942. godine koja je kratko glasila: "Serbien ist judenfrei". Srbija je čista od Jevreja. A pomenuti Harald Turner je istovremeno objavio sledeće: "Srbija je jedina država u kojoj su jevrejsko i cigansko pitanje rešeni".

Međutim, ako je verovati Kristoferu Brauningu, američkom posleratnom istoričaru, Srbija nije prva već druga, posle Estonije. Mi smo takođe malo kopali; Srbija nije čak ni druga već treća, pošto je prva država koja je proglašena za judenfraj zapravo bilo Veliko Vojvodstvo Luksemburg, grad-država. Šta više, suprotno uvreženom mišljenju, sam Beograd nije ni prvi ni poslednji grad koji je proglašen za judenfraj.

Ipak, isti istoričar tvrdi da je Srbija jedina van Poljske i Sovjetskog Saveza gde Jevreji nisu deportovani već su ubijani na licu mesta.

Na sreću, mnogo je Srba spasavalo Jevreje.

- Srbi su spasili mnogo Jevreja. Suprotno njihovom današnjem imidžu u svetu, Srbi su prijateljski, odani narod koji ne napušta svoje susede - govorila je svojevremeno Mirijam Stajner-Aviezer. Jad Vašem je zvanje Pravednika među narodima dao 131 osobi srpske nacionalisti, što je više od bilo kog drugog naroda na Balkanu.

(O. Š.)