Samo jedan deo nedostaje Pobedniku na Kalemegdanu da bi bio savršen!
Pobednik je od samog početka bio kontroverzan spomenik zbog svog izgleda, pa su građani imali interesantne ideje, od toga da se obuče u šajkaču i opanke, do toga da se stavi u bazen, "kad je već go"
Go muškarac, koji u rukama drži mač okrenut na dole, a u ruci drži orla, okrenut ka ušću dveju reka Save i Dunava, na visini od 17,5 metara, od samog svog nastanka je bio kontroverzan. Naravno, reč o svima dobro znanom spomeniku - Pobedniku. U ondašnje vreme, među brojnim razlozima zbog kojih spomenik ne bi trebalo da bude postavljen bilo gde u gradu, Beograđani su naveli i to što na sebi nema nijedno srpsko obeležje (šajkača i opanci).
Preporučujemo
ALERGIČNI STE NA AMBROZIJU? Onda je ovo najbolja vest za vas (VIDEO)
VAKCINA PROTIV GRIPA DO KRAJA NEDELJE U SRBIJI: Uskoro počinje vakcinacija
DA LI JE OVO NAJVEĆA TAJNA BEOGRADA? Otkrivena MISTERIOZNA SOBA ispod Beogradskog pobednika!
Kada je čuo OVU PRIČU O BEOGRADU princ Čarls "pao je na teme" i još više zavoleo Srbiju! (FOTO)
Njegova priča je počela 1913. godine, nedugo po okončanju Drugog balkanskog rata kada je Ljuba Davidović, predsednik Beogradske Opštine tražio od vajara Ivana Meštrovića da izradi spomenik u čast konačne pobede Srba nad Turcima, koji je prema prvim planovima trebalo da bude postavljen na Terazijama.
Prvi zamisao je bio da to bude česma. Meštrović je počeo da radi na tome, međutim prekinuo ga je Prvi svetski rat. Osmislio je monumentalnu figuru prečnika od osam metara, sa četiri lava koja bi je krasila i u sredini petostepenim stubom od pet do šest metara, simbolom petovekovnog ropstva pod turcima, na čijem vrhu bi stajao spomenik.
Poslao ih je u Češku na livenje, a usled svih ratnih okolnosti, vraćen je i stavljen u jednu šupu na Senjaku gde je proveo devet godina, pa je postavljen u znak obeležavanja od proboja Solunskog fronta.
- Beogradska Opština tražila je od mene pristanak da postavi Pobednika na Terazijama, privremeno. Ali kako znam da naše "privremeno" traje često isuviše dugo, sporazumeo sam se sa beogradskim arhitektom Bajalovićem za solidarniji postament na koji bi se figura mogla postaviti. Opština je, kako sam čuo, počela da radi, pa je prekinula posao. Šta ja imam da kažem? Ako misle da postave figuru na Terazuijama, neka je postave. Ako su pronašli neko bolje mesto, neka je postave tamo, iako ja ne znam zašto ne bi mogla stajati na Terazijama. Na kraju, može da ostane tamo gde je i dosad bila, u šupi. Što se mene tiče, ja bih najviše voleo da se nađu mogućnosti da izradim celu Česmu onako kako je zamišljena - rekao je Ivan Meštrović tada za list "Politika".
Mnogi su se pobunili zbog izgleda Pobednika. Jednima je smetalo to što je izliven go muškarac, drugima to što ne predstavlja junaka Balkanskih ratova, a trećima to što nema nacionalnih obeležja i što podseća na starogrčke modele.
U to vreme, kritičari su smatrali da spomeniku nedostaju obeležja koja bi mogla da ga povežu sa Beogradom i Srbijom, jer je, po njihovom mišljenju, on kao takav mogao da stoji na bilo kom trgu nekog drugog svetskog grada.
Na kraju je bilo predloženo da se Pobednik obuče u šajkaču i opanke, a jedan od najsmešnijih predloga je bio da se stavi u bazen, "kada je već go", naravno, bilo je i onih koji su se pobunili što je "jedan Hrvat" uradio spomenik.
S obzirom da se ipak ništa nije menjalo, konačno je postavljen na Kalemegdansku tvrđavu 7. oktobra 1928. godine, na visini od 17,5 metara, i to ne zato da bi se bolje video, već da bi se manje video.
Na kraju, svidelo se to tadašnjem narodu ili ne, Pobednik je postao simbol Beograda koji se vidi sa svih strana, jednan od glavnih obležeja, i iako i dalje go, on i dalje stoji na Kalemegdanu, ponosno gledajući na ušće Save u Dunav.
(Telegraf.rs)