BEOGRADSKI TAKSISTA ZAKLJUČAO LIBANCA U KOLIMA: Srbin strancu naplatio vožnju 9.000 dinara!
Libanac je došao u Beograd na proslavu rođendana svog dobrog prijatelja, međutim, lepo veče se pretvorilo u pakao
Gostu iz Libana je u Beogradu taksisa naplatio 9.000 dinara vožnju, a pošto je čovek odbio da papreno plati prevoz od Beton hale do Metropola, taksista ga je zaključao u kolima sve dok nije dao željeni iznos.
SNIMAK KOJI LEDI KRV U ŽILAMA: Pogledajte šta se dogodilo ovom čoveku dok je ulazio u taksi (VIDEO)
– Pozvani smo u Beograd na proslavu 40. rođendana mog dobrog prijatelja. Uvek sam želeo da posetim Srbiju, ali nikad nisam imao priliku. Došli smo iz svih krajeva sveta kako bismo tog vikenda prisustvovali slavlju u Beogradu – počinje priču Kamal El Zein iz Libana, koji je nedavno bio gost srpske prestonice, prenose "Večernje novosti".
Prema rečima Kamala, bio je izuzetno zadovoljan izborom restorana gde se proslava održavala, kompletnom uslugom i gostoprimstvom ljudi i osoblja. Ništa nije nagoveštavalo da bi kraj večeri mogao da bude tako neprijatan.
– Nakon što se završila jedna od najboljih večera u mom životu, dogovorili smo se da druženje nastavimo u klubu i doživimo noćni život u Srbiji. Rekao sam prijateljima da ću prvo otići u hotel da pokupim svoju devojku i naše ostale prijatelje koji su tek pristigli u Beograd(a ne znaju put), a da ću im se potom pridružiti u klubu. Bila je ponoć kada sam izašao iz restorana u Beton hali na reci. Posmatrao sam ljude, atmosferu i slušao muziku. Sećam se da sam pomislio kako je ovo grad u kom bih sigurno mogao da živim. Vreme je bilo divno, duvao je svež povetarac, a ja sam osećao životni entuzijazam – prenosi Libanac svoje utiske o prestonici.
Kemal je ušao u jedan od taksija koji su bili parkirani. Kako je opisao, kola su bila stari karavan, model možda ih 80-ih, „tojota“ najverovatnije. Pun razbacanih stvari. Automobil je bio crne ili tamnoplave boje.
– Ušao sam igrajući se s telefonom i rekao vozaču da vozi u hotel Metropol. Ubacio je u rikverc i agresivno nagazio na gas. Motor starih kola je zaurlao a mi smo ušli u rikverc brzinom od skoro 120 kilometara na čas! Da budem iskren, ne plašim se brzine, pa sam se nasmešio, zavrteo glavom i pomislio kako je vozač lud! Izgleda da Srbi voze kao i Libanci! – kazao je čovek i dodao
– Pokušavao sam da pratim put i vidim da li idemo u dobrom pravcu. Uhvatila me je nervoza. Nisam želeo da završim negde drugde! Konačno smo stigli do hotela, on se zaustavio uz kolovoz i pritisnuo dugme na taksimetru... 9.000 dinara! Toliko moram da platim! Haha, glasno sam se nasmejao i rekao, ma hajde, čoveče! Došli smo za 400 dinara, šta je ovo, kog đavola? Daću ti 500. Posegao sam u džep, izvadio 500, dao mu, krenuo rukom da otvorim vrata i izađem. U deliću sekunde on se okrenuo ka svojim vratima i počeo da viče. Nisam video šta radi rukom i pomislio sam da će uzeti neki pištolj ili nož da mi preti. Zaključavao je vrata! Zaključao ih je i nagazio na gas kroz crveno svetlo na semaforu. Brzo nas je odvezao dalje od hotela dok je vikao na srpskom i engleskom.
OVO JE NAJLUĐE SEDIŠTE U SRBIJI: Nećete verovati šta je uradio ovaj taksista!
Počeo sam i ja da vičem da se zaustavi, da ću da platim, pa se on naglo zaustavio i rekao, ’ajde, plati, plati, plati! Izvadio sam 2.000 dinara iz džepa (kad putujem, obično ne nosim novčanik i gotovinu nosim u džepu farmerki), dao mu novac, rekao da je to više nego dovoljno i pokušao da otvorim vrata. Opet isto, nagazio je gas, vika, sve. Sad je ušao u neku mračnu sporednu ulicu. Nikog u blizini, ja u sve većoj panici! Opet sam vikao na njega da se zaustavi, opet je zakočio, ja sam izvadio još 2.000 dinara, gledajući mogu li da uočim gde je brava za kola. Ovog puta sam brzo zgrabio bravu, otključao kola, izašao i počeo da trčim, misleći kako ovaj valjda neće ostaviti kola na sred ulice kako bi trčao za mnom, a već je uzeo 6.500 dinara!
Iznenadio sam se kad je izašao iz kola, ostavio vrata otvorena na sred ulice, počeo da trči i viče za mnom. Ulica je bila mračna i dugačka, tako da sam morao da stanem i da uzvratim vikom... bacio sam mu još 2.000 i rekao: radi šta hoćeš, to je sve što imam. Onda se zaustavio i rekao da je u redu... za tebe, brate, popust!
Počeo sam da trčim i sigurno stigao do hotela. Pomislio sam da sam upravo kupio svoj život za 9.000 dinara i da ništa nije vredno toga da me neko izbode ili povredi – zaključio je Kemal El Zein.
(Telegraf.rs)