Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve TAJNE krije VELIKO RATNO OSTRVO! (FOTO)

Većina građana Beograda i Zemuna ovaj rezervoar retkih ptica i prirodne, autohtone šume, posećuje samo zbog plaže Lido, dok istovremeno zaboravljaju ili nikada nisu ni znali šta sve krije 210 hektara zemlje koju zapljuskuju reke Sava i Dunav

Na manje od kilometar od strogog gradskog jezgra Beograda, nalazi se Veliko ratno ostrvo - zaštićeno prirodno dobro kojim malo koji grad na svetu može da se pohvali!

Preporučujemo

MISTERIJA MALOG RATNOG OSTRVA U BG: Ako stanete nogom na njega, odmah će vas progutati zemlja!

Većina građana Beograda i Zemuna ovaj rezervoar retkih ptica i prirodne, autohtone šume, posećuje samo zbog plaže Lido, dok istovremeno zaboravljaju ili nikada nisu ni znali šta sve krije 210 hektara zemlje koju zapljuskuju reke Sava i Dunav.

NAJZAD KUPANJE NA LIDU: Od 1. jula možete na zemunsku plažu!

Ekolog Dragan Simić na početku ekspedicije otkriva da je ostrvo podeljeno u tri zone zaštite - zonu turizma, zonu rekreacije i specijalni rezervat prirode koji pokriva najveći deo ove teritorije, kao i to da za svoje ime može da zahvali bogatoj ratnoj istoriji.

- Ostrvo je predstavljalo prirodnu granicu, gde je Austrija zauzela i branila severni (zemunski) deo, dok je jug pripadao Turskoj (beogradski deo). Na to nam ukazuju ostaci autrijske tvrđave i džamije, na koje nas upućuju stare istorijske karte Beograda. Pored njih, na jugozapadu možemo da lociramo i hotel. Takođe, na livadama su se nekada gajili kukuruz i lubenice, sa kojima se trgovala na gradskim pijacama - ispričao je ovaj ornitolog i dodao da su se kroz vekove ovde sprovodile razne aktivnosti, poput šverca, zakonite trgovine, artiljerijskog granatiranja, ali i sahranjivanja žrtava Jasenovca koje je Sava plavila ka jugoistoku ostrva.

Tu su i ilegalno izgrađene sojenice, koje bi vremenom i savesnim gazdinstvom trebalo da u potpunosti isčeznu iz rezervata prirode.

Prema njegovim rečima, da nije Velikog ratnog ostrva, ne bi bilo ni Beograda.

- Beograd ima privilegiju da ima zeleno srce. Domaća prirodna vegetacija svuda je uglavnom uništena, a ovde imamo potpuno prirodnu, autohtonu šumu, pola veka staru. Dominiraju bela vrba, crna topola, jasen, glog, ali i retki primerci belog lokvanja -nabrojao je Simić.

Veliko ratno ostrvo i vode koje ga okružuju, dom su za 196 vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i zaštićene.

- Iz 1835. godine datira prvi zapis o koloniji čaplji. Na osnovu fosilnih ostataka i anatomije smatralo da su vranci i gnjurci najstarije vrste, ali se ispostavilo da su evolutivno najstariji guske, patke i labudovi.

Za nas je najvažniji orao belorepan, koji je nestao u Zapadnoj Evropi, a ovde ga još ima i spada pod strogo zaštićenu vrstu. Gnezde se na jako visokom drveću, kao što su hrastovi i jasenovi, a zbog upotrebe pesticida PPT 60-ih godina ova vrsta se suočila sa odumiranjem zbog sterilnosti, smanjene plodnosti i stanjene ljuske jajeta. Belorepan je pod stalnim nadzorom, a u 21. veku se u čitavoj Evropi brojnost oporavlja, i u Srbiji danas imamo oko 130 gnezdećih parova  - rekao je on.

Kao najbitnije i najreprezentativnije vrste on izdvaja velikog i malog vranca, gaka, malu belu čaplju, crnu rodu, grogotovac, krdžu, riđoglavu patku, patku njorku, morsku crnku, vodomara, žutog voljića, sivog galeba...

- Trenutno ovde imamo i jednu kanadsku gusku koja pravi društvo labudovima. U pitanju je invazivna vrsta, koja se širi Evropom - objasnio je Simić i dodao da sve one imaju specifična ponašanja, način ishrane i preživljavanja.

(Telegraf.rs)