Probali smo pasulj "Prle i Tihi" u "Korčaginu", i jeli za originalnim separeom iz Plavog voza (FOTO) (VIDEO)
Pored enterijera koji obiluje štafetama, knjigama, slikama stare Juge, ova kafana gaji tradiciju na najznačajnije praznike koji su se slavili u komunizmu. Tako se svake godine obeležava i 25. maj kada se na meniju mogu naći vojnički pasulj "Prle i Tihi"
Preporučujemo
Deveti put za redom održana humanitarna akcija "Magični doručak" (FOTO)
Opština Vračar dobila novih 80 podzemnih kontejnera sa senzorima!
Beogradska kafana "Korčagin", ušuškana između visokih zgrada koje okružuju prostor oko Vukovog spomenika, predstavlja kutak u kome se već 16 godina okupljaju veterani omladinskih radnih akcija iz vremena bivše Jugoslavije.
Od poslednje radne akcije prošlo je 36 godina, a mlade generacije koje su rođene posle toga, mogu samo od svojih roditelja i njihovih prijatelja da saznaju nešto više o vremenu komunizma.
Kafana "Korčagin" je prvo nastala kao Udruženje za negovanje tradicije dobrovoljnog omladinskog rada, prvobitno nazvano "Pavel Korčagin". Pavel je inače, junak iz romana "Kako se kalio čelik", ruskog pisca Nikolaja Ostrovskog. Tako je taj Pavel postao srpski Pavle Korčagin. On je bio sinonim dobrovoljnog omladinskog rada i primer kako treba ulagati mladalačku energiju u rad, zbog stvaranja bolje budućnosti.
Došlo se na ideju da se oformi prostor gde bi mogli veterani da se okupljaju i prenose iskustva mladim generacijama, koja su stekli na radnim akcijama.
- Objekat je podeljen u tri celine. Jedan deo je posvećen akcijašima sa fotografijama, značkama, štafetama iz kućne i privatne arhive koje su sačuvane. Drugi deo pripada našim samom Titu i našim najvećim revolucionarima, poput Veljka Vlahovića. Tu se mogu videti fotografije iz vremena kada je Tito išao u posetu Egiptu, našim brodom "Galeb", zatim Tito sa Vinstonom Čerčilom, ali tu je i čuvena fotografija sa prvog Samita nesvrstanih koja je održana 1961. u Beogradu - objašnjava Miliša Radenović, bivši konobar "Korčagina", danas penzioner.
Treća celina je prostor koji zauzimaju svetski revolucionarar iz doba komunizma i socijalizma, gde se čuva i uramljena srpska zastava iz logora.
- Najstariji i najvredniji eksponat koji se nalazi u kafani jeste "trobojka", koju su plele naše žene u logoru. Ove logorašice su 14.4.1945, ručnim radom napravile zastavu kao simbol pobede - priča naš sagovornik.
Za ovu zastavu vezana je anegdota da su je žene isplele od četiri vrste materijala. Jedna logorašica je predosetla da joj se bliži kraj, pa je želela je da ostavi nešto u amanet potomcima. Danas zastava ima svoje počasno mesto na jednom od zidova kafane, gde je uramljena.
Svojevremeno ovde je dolazio i jedan od načelnika Generalštaba, Mirković. Sa svojim saradnicima je sedeo za takozvanim "štabskim" stolom, gde su evocirali uspomene na vreme koje je ostalo iza njih.
U jednom delu kafane nalazi se specijalan "separe" koji privlači pažnju.
- "Plavi voz" je, kao što znate, nekada bio specijalan luksuzni voz namenjen potrebama predsednika Broza. Sticajem okolnosti mi smo dobili ovde dvosed i trosed iz samog Plavog voza, koji nas danas vraća u vreme putovanja po bivšoj Jugoslaviji - priča Radenović, koji je u kafani radio od njenog osnivanja.
Pored enterijera koji obiluje štafetama, knjigama, slikama stare Juge, ova kafana gaji tradiciju na najznačajnije praznike koji su se slavili u komunizmu. Tako se svake godine obeležava i 25.maj kada se na meniju mogu naći vojnički pasulj "Prle i Tihi".
- Pripremamo i klot pasulj "Alija Sirotanović", zatim "partizansku proju", kolenice "igmanski marš", ali i "neprijateljsku gibanicu", onu četničku. Cene su, kao u Titovo doba - kaže kroz smeh čika Miliša.
Bivši konobar prisetio se i legendarnih radnih akcija.
- Radne akcije su osmišljene i predviđene da zaista utiču na čovekovo osposobljavanje za život. To su bila i velika druženja, i mnoge ljubavi su se izrodile upravo na takvim akcijama, pa je tako dolazilo i venčanja - priča nekadašnji akcijaš.
On smatra da su ove akcije i danas potrebne.
- Itekako su danas potrebne i poželjne radne akcije. Mladi ostaju uskraćeni za jedno životno iskustvo koje bi im pomoglo da postanu pravi ljudi - rekao je čika Miliša za čitaoce Telegrafa.
Mladi danas u glavnom bezbrižno dolaze i sede ovde, ne sanjajući kakva se istorijska dela tu kriju i koja je njihova priča...
Pogledaje u video prilogu T NOW internet televizije kako izgledaju najzanimljiviji delovi istorije koju ima ova kafana:
(V.S.)