JEZIVA ISPOVEST SLEPE BEOGRAĐANKE: Preživela sam pakao Islamske države, krvnički su me tukli, a muž mi svaki dan preti!
- Ferat mi preko svojih ljudi svakodnevno preti, jer okrivljuje mene što je morao da se vrati u Srbiju i što je uhapšen. Zbog toga sam jedno vreme bila i u sigurnoj kući. Živim u strahu - priča očajna Makfireta
Makfireta Šaćiri (32) iz Beograda, sa sinom i mužem je 2013. godine otišla u takozvanu Islamsku državu, gde je pretrpela pravi pakao. Mesecima je živela u gradu Azazu, severno od Alepa, koji je skoro pa sravnjen sa zemljom posle četiri godine rata.
U priči za Informer, ona priča o svom životu u Siriji, kako je provodila vreme u skoliništima zbog bombi, da je trpela batine od svog muža i drugih muškaraca, i kako je morala da prekriva lice i telo pod pretnjom smrću.
Iz Islamske države se izbavila tek kada je njen suprug Ferat Kasumović, kome se danas u Srbiji sudi za terorizam, dobio naređenje od komandanata ISIS-a da se vrati u našu zemlju.
Makfireta koja je inače slepa od svoje pete godine, sada živi u Beogradu sa svojim sinom (6) i ćerkom (1), ali još uvek nije uspela da se oporavi od svog užasa koji je preživela.
- Moj pakao je počeo kada sam se udala za Ferata Kasumovića, s kojim me je upoznao brat Fahredin. Ferat je Fahredinu isprao mozak pričama o životu po šerijatu u Islamskoj državi, a onda je to učinio i meni. Tražio je da idemo tamo, a ja sam se u početku protivila tome da idem s malim detetom u Siriju. Ipak, popustila sam jednog trena kada mi je brat rekao da mora da ode da brani muslimane i islam. Ferat nas je sve, mene, brata i sina, poveo tamo u grad Azaz, koji je kontrolisao ISIS. Tada je počeo moj pakao, koji ću pamtiti dok sam živa - ispričala je Makfireta za ovaj list.
Kako dalje priča, odmah na početku je shvatila da je napravila najveću grešku u životu i da će se teško izvući iz tog pakla.
- Tamo ništa nije normalno. Svakodnevno vas bombarduju, a na ulicama su haubice i tenkovi koji uzvraćaju. Rat ne staje nijedne sekudne. Probude nas tako usred noći i s decom odvedu u neka podzemna skloništa, gde ostanemo i po nekoliko dana. Ne znam da li je u tim situacijama gore to što svakog sekunda strahujemo za naše i dečje živote ili što ne znamo gde su nam muževi. Da li su živi ili su ih ubili, što bi značilo da smo ostale prepuštene sebi.
Ipak, veliku pomoć su joj pružile druge žene koje su sa Balkana, a posebno iz Srbije kojih u Siriji ima mnogo više nego što se zna.
- Dani tamo su mi bili strašni i kada se nije pucalo. Svi pričaju na arapskom, a ja ne razumem taj jezik. Uz to vam muškarci stalno nešto naređuju i ako slučajno odmah ne poslušate, oni vas krvnički tuku. Morate stalno da nosite burku, koja prekriva celo telo, ne samo lice, jer u protivnom može da vas ubije bilo ko bez ikakve odgovornosti. Takva su tamo pravila, muškarac je iznad svega, a mi žene smo bića nižeg reda. Zato smo se i držale jedna uz drugu i tešile se međusobno. Tamo ima mnogo devojaka iz Beograda, Zagreba, svih delova Bosne, ali i iz Francuske, Švajcarske, Nemačke i Engleske. Nažalost, mala je šansa da će ikada uspeti da se izvuku iz onog pakla - priča Šaćirijeva.
Nije prošlo ni tri meseca otkako su došli u Azaz, a Makfiretin brat je ubijen, dok je suprug Ferat dobio naredbu da se s porodicom vrati u Srbiju, što je ovoj namučenoj ženi bila još jedna velika trauma.
- Bila sam u očaju kada mi je brat ubijen. A potom me je Ferat jednog dana samo obavestio da se pakujem jer se vraćamo u Srbiju. Bio je besan jer su mu naredili da mora da se vrati sa mnom i sinom, a to je stalno iskaljivao na meni tako što me je tukao i maltretirao. Zbog toga nisam ni smela da pitam zašto moramo da idemo nazad. Za razliku od odlaska u Siriju, povratak je bio komplikovan. Prvo smo preko nekih gudura i šipražja prešli u Tursku, pa smo nedeljama pešačili do Bugarske. Tamo smo morali da ostanemo tri dana kod nekih muslimana kako ne bismo bili sumnjivi. Odatle smo otišli u Makedoniju, gde smo takođe ostali nekoliko dana, pa na Kosovo i potom u Beograd. Taj put za mene koja sam slepa i pritom vodim dete bio je prava noćna mora, ni sama ne znam kako sam preživela.
Nedugo po dolasku u Beograd, Ferat Kasumović je uhapšen jer je po Srbiji vrbovao nove džihadiste, a Makfireta je ostala sama sa sinom. Ipak, i danas je izložena najstrašnijim pretnjama koje joj šalju ljudi bliski Feratu, njenom sada već bivšem mužu.
- Ferat mi preko svojih ljudi svakodnevno preti jer okrivljuje mene što je morao da se vrati u Srbiju i što je uhapšen. Zbog toga sam jedno vreme bila i u sigurnoj kući. Živim u strahu jer znam da stalno mogu da ubije i mene i decu - zaključuje očajna Makfireta.
Inače, Specijalno tužilaštvo je optužilo Ferata Kasumovića zbog vrbovanja, organizovanja odlazaka mladića u Siriju i Irak, ali i planiranju terorističkih napada u Beogradu i Rimu. Pored njega, obuhvaćeno je još nekoliko džihadista, a među njima je i Abid Podbićanin, koji važi za jednog od osnivača Furkana, regrutnog centra ISIS u Novom Pazaru. Prem aoptužnici, Kasumović je za džihad vrbovao jednog državljanina Srbije koji je poginuo u ratu.
- Sumnja se da su oni planirali terorističke akcije u Beogradu i Rimu. Optuženi su u Siriju poslali najmanje 12 osoba. U Siriju su odlazili s celim porodicama, navodno da obae verske obrede - naveo je izvor Informera.
Kasumović se u Siriji pridružio oružanom delu ISIS čiji je Podbićanin bio komandant. Jedno vreme, Kasumović je bio zamenik vođe ove jedinice.
(Telegraf.rs)