U BEOGRADU I SRBIJI NEMA DISKRIMINACIJE PREMA MIGRANTIMA: Ministar Vulin obišao centar za tražioce azila u Krnjači

U Beogradu najviše izbeglica ima iz Iraka, Sirije i Avganistana i nešto malo pojedinaca iz drugih zemalja

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, povodom Svetskog dana borbe protiv rasne diskriminacije, obišao je Privremeni centar za tražioce azila u Krnjači.

Centar u Krnjači je otvoren sredinom avgusta 2014. godine. Prihvatni kapacitet Centra je 350 mesta i u njemu borave lica koja su zatražila azil u Srbiji. Trenutno u njemu boravi oko 100 osoba koja su u azilnom postupku, od čega najveći broj porodica iz sirije i Iraka.

Raseljene i izbegle porodice useljene u nove stanove u Beogradu (FOTO)

- Kao što znate, ovo je jedan pet Prihvatnih centara u Srbiji, koji vrši prihvat stranaca koji su izrazili nameru da zatraže azil u Srbiji. Trenutno ih imamo oko 108, uglavnom su porodice koje su se vratile iz Hrvatske, nešto malo iz Subotice i Mađarske i oni su u azilnoj proceduri u Srbiji - kaže Rade Ćirić, upravnik Centra za azil u Krnjači, pa nastavlja:

- Najviše ih je iz Iraka, Sirije i Avganistana i nešto malo pojedinaca iz drugih zemalja. Obezbeđeni su im svi uslovi za normalan život.

Kada je reč o Beogradu i Srbiji, ministar Vulin je rekao da u našoj zemlji ne postoji rasna diskriminacija i da se sva religija i ljudska bića poštuju na isti način. Srbija je upravo kroz migrantsku krizu pokazala i dokazala svojom organizacijom, ali i stavnom stanovništa da je zemlja koja nema predrasuda i zemlja u kojoj se niko ne diskriminiše na osnovu boja kože, verskog ili bilo kog drugog opredeljenja.

- S ponosom mogu da kažem da Srbija bolje i sigurnije od mnogih razvijenijih i bogatijih zemalja je potvrdila da su ljudska bića svuda ista i da se mi prema ljudskim bićima ponašamo na isti način. Ne samo prema tražiocima azila, ne samo prema migrantima, već prema svakom ljudskom biću koje se našlo na našoj teriji iz bilo kog razloga - rekao je Vulin, pa dodao:

- U Srbiji ne postoji rasna diskriminacija, a pogotovo ne postoji organizovana. Dok u jeku migrantske krize u mnogim ravijenim, moćnim i bogatim zemljama se spaljuju kampove za migrante i pokazuje se netolerancija i mržnja prema ljudima, pravi se agregacija na osnovu njihove religije ili boje kože, u Srbiji ne postoji takav primer.

ZAUSTAVITE RAT, NE LJUDE: Protest podrške izbeglicama u Beogradu (FOTO)

Kroz Srbiju je prošlo više od 600.000 ljudi, od kojih je 250 zatražilo azil i oni su ušli u proceduru i za svakog će biti doneti zakonsko rešenje, ali ono što je zaista važno je da neće biti diskriminisani na osnovu boje ili porekla, poručio je ministar.

- Danas je dan borbe protiv rasne diskriminacije i Srbija s ponosom može da kaže da u tom smislu može da bude putokaz za mnoge druge zemlje i da odnos prema ljudskim bićima nema veze sa članstvom u ovoj ili onoj organizaciji ili bogatstvom jedne zemlje, već samo sa onim što ta zemlja želi da pokaže, a to je da su nama sva ljudska bića ista - poručio je Aleksandar Vulin.

Inače, on se osvrnuo na ponašanje Hrvatske kada je reč o migrantima i istakao da ova zemlja ne treba neprekidno da dokazuje svoje postojanje time što će pokušati da učini nešto nažao Srbiji, i da će naša zemlja da nastavi da se ponaša na potpuno isti način kao i do sada.

- Hvatska i to ne jednom, pokušala da uradi neke stvari koje teško da bi se radile u dobrosusedskim odnosima, poput zatvaranja granica i pokušaja uvođenja ekonomskog embarga prema Srbiji. Nije uspela tada, računam da neće uspeti ni ovaj put - rekao je povodom mogućnosti da bude odloženo otvaranje poglavlja 23 i 24 budući da ih Zagreb "koči".

POMOĆU OVE MAPE MIGRANTI DOLAZE U SRBIJU: Zbog ovog LAŽNOG letka, 2.000 izbeglica je krenulo preko granice (FOTO)

Takođe, ministar je rekao i da će Srbija poštovati sporazum između EU i Turske o migrantima i objasnio da će se kako se taj sporazum bude primenjivao, na taj način ponašati i naša zemlja.

- Suvše je sporazum svež, moramo da vidimo šta će se dešavati. Što se Srbije tiče, ponašaćemo se maksimalno humano, vodeći računa o sopstvenom stanovništvu i našim mogućnostima. Nikoga nećemo terati da ostano, ako neko želi da ostaće izraziće nameru, ako ne želi mi ih nećemo terati - rekao je on, pa dodao:

- Očigledno je da će se smanjiti broj onih koji će prolaziti kroz našu zemlju, i nama će biti lakše jer ćemo imati manje organizacionih problema i troškova i to nam olakšava posao. Mi nismo hteli da zatvorimo granice, ponašamo se kao i druge zemlje na ruti.

(M. Bojić)