PRIČA O LJUBAVI: Da li znate kako se Beograd prilagodio migrantima, i šta je sve učinio za njih?

Kažu da se na muci pokazuju junaci, a to je upravo Beograd učinio kada je trebalo pružiti pomoć izbeglicama s Bliskog istoka

Niko ne može da ostane imun na fotografije migranata koji bosi ili u razderanoj obući i u prljavoj garderobi prelaze na hiljade kilometara kako bi došli do nekog boljeg i lepšeg mesta.

Preporučujemo

U raznim državama i gradovima, narod ih je odbacivao. Kao i o svemu, i o migrantskoj krizi postoje razne priče i teorije zavere, počev od one o uzrocima rata na Bliskom istoku, preko one da je ovo sve zapravo jedna velika maska kako bi se islam "uvukao" u Evropu i zauzeo kontinent. Ali nikakvi, pa ni najluđi teoretičari zavere ne mogu da ospore činjenicu da je muka migranata zaista velika i da im treba pomoći.

Nismo mogli ni da zamislimo kakva je zaista situacija s migrantima, sve do momenta kada su stigli u Srbiju, pa se lično uverili u to. Kada su došli u Beograd, prvih nekoliko dana je vladalo "opšte rasulo". Počeli su da nastanjuju gradske parkove, autobuske stanice, i bilo koje drugo mesto na kojem su mogli da rašire ćebe i prespavaju noć, a onda su nastavljali dalje svoj put ka Mađarskoj.

Ako pričamo samo o Beogradu, tu je mnogo toga učinjeno kako bi se sprečilo širenje bilo kakve zaraze, kako bi sve bilo uredno, očišćeno, i kako građani ne bi osetili da neko drugi "opseda i uništava" njihov grad. S druge strane, takođe je svim tim ljudima koji su prolazili kroz naš grad bilo potrebno pružiti medicinsku negu, hranu, garderobu i sve ostalo što je neophodno za normalan život.

Iako je u početku delovalo da će vladati rasulo, nadležni su se pobrinuli da ipak sve bude pod kontrolom. Tako su odmah prionuli na čišćenje smeća kako bi higijena bila u najboljem redu, te je dnevno na deponije odnošeno oko 80 kubika smeća.

Letos je kroz Beograd prolazilo između 1.500 i 4.000 ljudi, pa je bilo neophodno da se mnogi uključe u akciju pomoći migrantima. Iako su u početku bili skeptični, ubrzo su se mnogi prijavili, pa je broj volontera i radnika ubrzo porastao, tako da je dnevno radilo oko 60 radnika, u tri smene.

Radili su komunalni radnici, Gradska čistoća, Komunalna policija, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Centar za socijalni rad i drugi.

Zajedničkim radom postavljeno je 25 javnih toaleta, dve mobilne stambene jedinice, info-pult, kako bi migranti mogli da dobijaju sve potrebne informacije o tome kako mogu da na što bolji, lakši i jeftiniji način stignu do Mađarske, s porastom temperatura postavljeno je i osam cisterni s vodom na mestima na kojima je bila najveća koncentracija izbeglica.

Ubrzo je i oformljena autouska linija koja je išla trasom Borča - Železnička stanica i prevozila migrante do izbegličkog centra u kojima je jedan broj njih pronalazio smeštaj dok ne krene dalje na put.

Nikako ne smemo da zaboravimo Zavod za biocide, Veterinu Beograd, Crveni krst Beograd i Parking servis, koji su se brinuli da se ne dogodi nijedno širenje zaraze, da imaju sve lekove obezbeđene, osnovne uslove za život, a Parking servis je hladnim i kišnim danima izbeglicama podelio ćebad i ispraznio dve garaže kako bi im omogućio da tu provedu, ako ništa, barem suvu noć.

Kada se uzme u ozbir da su sve ove izbeglice s Bliskog istoka, da im je život potpuno drugačiji i da su došli u nepoznato, slobodno se može reći da su Srbija i Beograd učinili veliko delo.

Na samom kraju, svi smo mi ljudi koji bi trebalo da se nađu jedni drugima u nevolji, jer niko ne može da zna kada će mu zatrebati nečija pomoć.

(Telegraf.rs)