DA LI SU VAM NEANDERTALCI ROĐACI? Evo šta treba da uradite da biste saznali da li vučete korene od prvih stanovnika Beograda!

Ostaci pračoveka iz srednjeg paleolita u Beogradu pronađeni su u Skadarliji, a postoje pisane beleške o tome da ih je bilo i u Radničkoj ulici

Kada se iskopavao temelj Bajlonijeve pivare u Skadarliji davne 1892. godine, počela je priča o prvom Beograđaninu, jer je profesor Velike škole dr Đorđe Jovanović pronašao deo lobanje za koju je tvrdio da pripada neandertalcu, pračoveku koji je naseljavao Evropu i deo Azije, a nestao pre oko 40.000-35.000 godina, piše Mondo.

Preporučujemo

Neandertalci su naseljavali Evropu, a pronađeni su i u delovima Azije, ali i u sevroistočnom delu Afrike.

- Sredozemljem ga ima malo, ali od Dinarida, posebno Francuska i Španija, ima ga više, a što se tiče Balkana, najpoznatiji je onaj iz Krpaine, takozvani Krapinski pračovek, ali i jedan iz Beograda. Prva otkrića o neandertalcima u Beogradu datiraju od 1892. kada j tokom iskopavanja u Skadarliji, na dva do tri metra pod zemljom, pronađen deo čela praistorijskog čoveka - kaže viši kustos edukator Prirodnjačkog muzeja Miodrag Jovanović, i dodaje:

- Tim otkrićem bavio se profesor dr Đorđe Jovanović, koji je godinama utvrđivao istinu o beogradskom neandertalcu na osnovu nekih karakteristika lobanje, međutim, to nije išlo tako lako jer mu se usprotivio jedan od najistaknutijih spskih geologa.

Ipak, čelo neandertalca pronađenog u Skaradliji više se ne nalazi u Beogradu. Navodno, njega su Slovenci uzeli kako bi mogli da urade analizu i nikada ga nisu vratili Srbima.

- Predali su taj deo Slovencima da ga oni obrade i pregledaju, i to nikada nama nije vraćeno - priča Jovanović i dodaje da i pored toga što taj deo lobanje nikada nije istražen, nenadertalac je ipak bio "naš čovek" i da je naselio Beograd.

Ostaci pračoveka iz srednjeg paleolitika u Beogradu nisu pronađeni samo u Skadarliji, ali nikada nije zvanično potvrđeno njegovo otkriće.

- Postoje pisane beleške i da su na Banovom brdu u Radničkoj pronađeni ostaci, ali isto od toga ništa nije potvrđeno - kaže Miodrag Jovanović.

Osim toga, još jedna moguća lokacija na kojoj bi mogao da se pronađe ostatak pračoveka je i palata "Albanija". Naime, kada su vršena iskopavanja 1938. ili 1939. na nekih 12 metara dubine, pronađena je kljova mamuta i deo ljudske lobanje.

Kao i sve do sada, i za to nije bilo potvrde da je reč o ostatku neandertalca, a nagađalo se da je čak i mešavina neandertalca i homo sapiensa. Ipak, kada su počela dodatna istraživanja i kada su pronađeni deo lobanje poslali u Kanadu, ispostavilo se da nije reč o neandertalcu.

Međutim, ono što je u Skadarliji pronađeno je nešto mnogo drugačije, tvrdi Miodrag Jovanović. Poznato je da se i danas kod jednog broja ljudi još uvek nalaze tragove DNK neandertalca.

- DNK uspeva da se sačuva i pored bakterija koje mogu da razore belančevine i drugi hemijski uslovi, kiše. Ako imamo sreću da je taj fosil sačuvan u idealnim uslovima iz kostiju mogu da se izvade delovi DNK i to je urađeno s neandertalcem, tako da današnja nauka o njima zna dosta - priča kustos Prirodnjačkog muzeja.

Inače, "homo neanderthalensis" i "homo sapiens" su živeli zajedno čitavih dvadesetak hiljada godina, a možda i malo duže i upravo zbog toga je teško precizirati da li su živeli u Beogradu, jer su se mešali sa homo sapiensima, pa je došlo do mešanja gena.

- Živeli su u parovima i ne samo da su se mešali, nego su imali i plodno potomstvo, ubijali su se, ali i pravili brakove - zaključuje Jovanović.

Prema rečima stručnjaka, ljudi s ovih prostora u sebi mogu da nose jedan do pet odsto DNK neandertalca. Naseljena mesta na Balkanu, ali i u drugim delovima sveta, veoma su stara i godinama je došlo do mešanja kulture, te je nova grupa ljudi naseljavala njihova mesta, ali ne zato što im je bilo lakše, već zato što su osećali da su ovi pre njih znali da je to dobro i pravo mesto s takvom energetskom strukturom koja pogoduje ljudima.

- Vi imate gradove koji su stari po 10.000-11.000 godina. Kada je reč o Beogradu tu su vinčanska i starčevačka kultura čiji su artefakti nađeni na tlu Beograda. To nije slučajno. Tu su živeli Rimljani, Kelti, Iliri i Tračani, jer su osetili da je to dobro mesto za život. Isto tako je moguće da su neandertalci koji su imali razvijenije instinkte od nas, mislili da je ovo mesto idealno za život - nastavlja svoju priču Miodrag.

U beogradskom muzeju se nalazi još dosta stvari koje bi mogle da nas povežu s praistorijskim čovekom, ali nema dovoljno sredstava i volje da se istražuje daleka istorija. Kako kaže Jovanović, Kalemegdan bi trebalo da bude prva lokacija.

- Stranci ne dolaze u Beograd zbog lepih fazada, imaju oni lepše kuće od naših, nego Beorad ima tu energiju koju ljudi osećaju, a tu energiju su ljudi pre nas mnogo bolje osećali. Ne sumnjam, već sam siguran da su ovde živeli neandertalci. Za mene to nije ideja, već realnost iako nema čvrstih dokaza.

Kao mogući lokalitet za pronalazak ostataka neandertalaca na području Beograda, Jovanović je izdvojio i Banovo brdo.

- Tu vam je Ada, reka Sava i apsolutno čista voda u to vreme, tu su dolazile životinje da piju, a iza njih je bilo brdo koje ih je štitilo od napada, a s druge strane i močvara, koja ih takođe štiti - kaže on i poručuje da bi ostatke neandertalaca trebalo tražiti baš na tom mestu.

Prvi Beograđani jesu bili neandertalci, a postoji nada da će nova arheološka otkrića u budućnosti pokazati i koje su delove grada naseljavali.

PROVERITE DA LI NOSITE GENE NEANDERTALACA

Njihove antrolopološke osobine su razvijeni obrvni lukovi, široka nosna šupljina, široko lice, čelo i brada povučeni unazad, a akrakteristične su i jake čeljusti i zubi. Prosečna visina je iznosila oko 165 centimetara, a bili su teški oko 80 kilograma.

- I danas možete kada imate veliki broj ljudi pred sobom da vidite neke koji imaju njihove karakteristike. To znači da taj čovek ima gene neandertalci koji su se sačuvali - ocenio je naš sagovornik i dodao da bi dokazivanje o postojanju neandertalca u Beogradu išlo mnogo lakše da se homo neanderthalensis i homo sapiens nisu međusobno mešali.

Inače, homo sapiens nije nastao od neandertalaca, eć su to dve paralelne grupe. Neandertalac se razvio u Evropi, a preci homo sapiensa su došli iz Afrike i postoji mogućnost da su baš oni uništili neandertalce kao naseljenike. Dobili su ime po dolini reke Neander u Nemačkoj, gde su pronađeni njihovi fosilni ostaci 1856. godine, nedaleko od Diseldorfa. Neandertalci su se pojavili pre oko 250.000 godina, a nastali pre oko 40.000-30.000.

(Telegraf.rs)