OVE POTRESNE SCENE SU SNIMLJENE U BEOGRADU: A mi treba da budemo ponosni na to kako smo POMOGLI MIGRANTIMA! (FOTO)

Dečak koji je prešao 2.500 kilometara sam, devojčica ostavila bez komentara sve kada je nacrtala crtež o svojoj zemlji, prokisle i promrzle bebe... Potresnih priča o migrantima u Beogradu bilo je mnogo, ali i priča o gostoprimstvu Grada Beograda i Beograđana...

Sa sigurnošću možemo da kažemo da su godinu iza nas obeležili migranti koji su krenuli u potragu za boljim životom, na Zapad. Međutim, na tom putu mnogi nisu imali sreću. Izgubili su svoje majke, očeve, sinove i kćeri.

Preporučujemo

Takođe, u mnogim državama i gradovima nisu nailazili na dobrodošlicu, zbog čega su bili na samoj margini, bez neophodne hrane, vode, lekova i garderobe.

Ali oni koji su prošli kroz Beograd u svojim dušama nose drugačiju priču. Priču o gradu koji je još jednom dokazao da ima veliko srce koje je otvoreno za sve ljude ovog sveta, pogotovo za one kojima je pomoć najviše potrebna i koji nemaju krov nad glavom. U pomoć su im priskočili i građani glavnog grada Srbije i gradska vlast, koji su učinili sve da im boravak u Beogradu bude prijatan, kao i svakom gostu u prestonici.

Bilo je dosta priča koje su kako Beograđane, tako i ljude širom Srbije i regiona dotakle i naterale im suze na oči, a sigurno da su najpotresnije bile one u kojima su glavnu ulogu imala deca, koja su, ni kriva ni dužna, prinuđena da lutaju svetom dok ne pronađu dom.

Tako nam je svima srce zadrhtalo kada smo čuli priču malenog Sirijca Abdula Kerima Farisa (10), koji je bez ijednog člana porodice, potpuno sam prepešačio put dug 2.500 kilometara od Damaska do Beograda. Na put ga je poslao otac jer je najmlađe muško u celoj familiji.

SVAKU NOĆ SANJAM MAMU I TATU I ČEZNEM DA IH PONOVO VIDIM: Ovaj dečak iz Sirije je SAM DOŠAO OD DAMASKA DO BEOGRADA!,

- Rekao mi je: "Beži sine, spasavaj se", a on je ostao da čuva mojub raću i sestre. Kazao mi je da idem u Nemačku i da će me tamo pronaći. Svaku noć sanjam njega i majku i čeznem da ih vidim. Svašta sam preživeo pre nego što sam stigao ovde. Bojim se da ih ne ubiju bombe - rekao je maleni Abdul.

Kako bi bar na kratko zaboravili na svu muku i probleme koje su do sada imali, dok su boravili u parku pored autobuske stanice u Beogradu, mališanima je podeljen školski pribor, olovke, bojanke i igračke. Deca su se veoma obradovala i počela s igranjem i crtanjem, a zbog crteža jedne devojčice (6) smo se svi naježili, pa je završio u rukama Ministarstva prosvete kao najbolja ilustracija života među džihadistima.

SRCE DA VAM PUKNE: Devojčica (6) iz Sirije u Beogradu NACRTALA SVOJ ŽIVOT! (FOTO)

Teške trenutke su, nažalost, iskuslili i oni koji su stari tek nekoliko nedelja. U septembru prošle godine, bebe koje su rođene na migrantskom putu svojih roditelja jedno jutro su dočekale mokre i neispavane zbog jake kiše.

TUGA U BEOGRADSKOM PARKU: Bebe dočekale zoru MOKRE I NEISPAVANE! (FOTO)

U tim teškim trenucima, svi oni koji su delili gorku sudbinu u parku kraj autobuske stanice, vapili su za tim da im neko pruži pomoć. Beograđanima nije puno trebalo da se odazovu, već su dolazili, donosili im svu potrebnu hranu, odeću i obuću.

- Organizovali smo se porodično, došla sam s mužem i svekrvom, doneli smo nešto garderobe, hrane, obuće, sve ono što se ima. Kada sam videla na vestima, mi iz Obrenovca smo imali skoro situaciju da smo zbog poplave morali da odemo od kuće, ali smo znali da ćemo se vratiti svojim domovima, a ovi ljudi nemaju kuda da se vrate - rekla je Gordana Petrović Tanjugu u septembru.

Naravno, i Grad Beograd je odmah odreagovao, pa je ovim ljudima omogućen boravak u Centru za smeštaj u Krnjači koji je raspolagao sa 350 kreveta.

Kad god su bili u mogućnosti, migranti su pokušavali da svoju muku zaborave tako što će pronaći način da se malo zabave i ubiju tužnu svakodnevnicu. Tako je jednom bio organizovan i turnir u fudbalu, a u grupama u kojima su bili momci iz Sirije, Avganistana, Iraka i Kurdistana, u jednoj ekipi su bila i dva Beograđanina.

Razonode je bilo i za decu, a jednom prilikom je društvo iz Animacije dece "Ara" posetilo park i jednom dečaku iz Sirije koji na sreću još uvek ne zna šta se oko njega dešava i želi da bude ono što i jeste - beba, jedna animatorka obojila lice, zbog čega je bio glavna "faca" u društvu.

Ni naši čitaoci nisu bili ravnodušni na priče ljudi koji su zbog rata u svojim razorenim zemljama potražili sreću u belom svetu, zbog čega su im se budila i sećanja na ružne periode iz naše istorije i saosećanje sa migrantima.

- Ja sam 1995. godište. Dobro se sećam da mi se do 2002. godine dešavalo da u snovima čujem zvuk sirene za uzbunu - napisao je Veljko.

Jedna čitateljka je napisala da joj je mnogo žao te dece, ali da se ne bi usudila da rizikuje život svoje dece i krene na ovakav put, jer smatra da postoje države u okruženju njihove rodne zemlje, a koje su sigurne. Međutim, mnogi se nisu složili s njenom tvrdnjom pa su je demantovali.

- Moja majka je preživela rat i iz priča znam kako je kad ti bombe lete preko kuće i padaju u dvorište. Znam kako je kad moraš da ideš u drugi grad ili državu. Moja porodica je imala sreću i nije morala da se seli, ali smo izgubili člana porodice. Mnogo mi je žao ovih ljudi, prošli su kroz mnogo zla, nadam se da će uskoro dobiti pristojan smeštaj i da će stići gde su pošli. Oni su samo ljudi - glasi jedan od komentara na našem sajtu.

Sigurno da su najemotivniji komentari bili na tekstu o dečaku koji je sam došao iz Damaska.

- Šta je ovaj jadan dečak skrivio bilo kome? On je samo dete, dete koje je ostalo bez ikoga u tuđini. Svi što pišete loše o izbeglicama samo se setite da smo i mi kroz istoriju bežali pred užasima rata. Tada to nije bilo loše, a danas jeste? Stavite se malo na njihovo mesto - napisala je "Iznervirana".

Ovo je samo jedan mali deo komentara naših čitalaca, a kakvo je vaše mišljenje o ovoj situaciji i kako je doživljavate, napišite nam u komentarima.

(Marina Bojić)