BEOGRAĐANI, LEPE VESTI: U kanalizaciju će biti uloženo - 23 MILIJARDE DINARA!

Nadležnosti gradskih i prigradskih opština će se razlikovati, ali će i jedne i druge imati veće nadležnosti nego sada. Grad će biti dodatno decentralizovan, ali samo u onim funkcijama koje ne narušavaju funkcionisanje grada kao celine

Gradski menadžer Beograda Goran Vesić izjavio je da će i grad Beograd i gradske opštine ove godine dobiti veće nadležnosti kroz novi Zakon o glavnom gradu i novi Statut grada, najavljujući i velike investicije u infrastrukturu, pre svega u vodosnabdevanje i kanalizaciju.

Preporučujemo

BUDŽET BEOGRADA od sada će moći da kontrolišu SVI GRAĐANI

- Grad će biti podeljen na dve zone, gradsku i prigradsku. Nadležnosti gradskih i prigradskih opština će se razlikovati, ali će i jedne i druge imati veće nadležnosti nego sada. Grad će biti dodatno decentralizovan, ali samo u onim funkcijama koje ne narušavaju funkcionisanje Grada kao celine. Građani će, jednostavno, svoje poslove obavljati tamo gde žive umesto da za svaku sitnicu putuju do centra Beograda – rekao je Vesić u intervjuu Beti.

ZA INVESTICIJE 23 MILIJARDE: Beograd sledeće godine ulaže u vodovod, kanalizaciju i puteve

On je naveo kao primer da će gradske opštine imati isti urbanizam, jer je nemoguće da sa jedne strane ulice važe jedna pravila a sa druge druga, ali da su prigradske opštine celine za sebe zbog čega imati veće nadležnosti u urbanizmu, kao i nadležnost da osnivaju javna preduzeća.

Prema njegovim rečima, 23 milijarde dinara, koliko je budžetom Beograda predviđeno za kapitalne investicije u 2016. godini, biće usmerene uglavnom na gradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture, gradnju saobraćajnica i druge projekte. Takođe, Vesić je rekao da će u neke beogradske opštine biti uloženo ove godine više novca u infrastrukturne radove, nego što iznose njihovi godišnji budžeti, a kao najvažniji projekat izdvojio je gradnju nedostajuće kanalizacije.

–To znači da će svaki Beograđanin do 2025. godine imati priključak na vodovod i kanalizaciju. Deset godina je optimalan period za završetak ovog posla jer ovog trenutka trećina Beograda nema kanalizaciju, što je posebno izraženo u prigradskim i rubnim delovima grada – rekao je gradski menadžer.

Prema njegovim rečima, sva beogradska kanalizacija sada se izliva u Savu i Dunav, što je ocenio kao nedopustivo, a Beograd jedini veliki grad u Evropi koji ne prečišćava otpadne vode, dodajući da će u narednih deset godina biti uloženo 575 miliona evra u gradnju vodovoda i kanalizacije, kao i pet fabrika za preradu otpadnih voda.

Na pitanje o gradnji metroa, Vesić je rekao da će narednih nedelja biti potpisan ugovor sa konsultantom za izradu studije o rešavanju transportnih potreba Beograda, kojom će biti definisana i pozicija budućeg metroa, ali i ostalih vidova javnog prevoza. Deset meseci je rok za izradu studije, koju je finansirala EBRD, a prve rezultate treba očekivati za pola godine, dodao je on.

– Ovom pitanju prilazimo stručno i bez emocija. Ušli smo u definisanje i rešavanje problema saobraćaja u gradu sveobuhvatno i studiozno, uz poštovanje svih načela struke i uz korišćenje najsavremenijih softverskih paketa jer su u pitanju investicije vredne više milijardi evra. Beograd prilikom planiranja ovakvih investicija ne sme da pogreši – rekao je Vesić.

On je rekao da je pokrenut niz projekata kojim treba da budu ustanovljene stvarne transportne potrebe građana, jer su u poslednjih deset do 15 godina nastale značajne promene u tokovima putnika, usled demografskih promena, poput povećanja broja radnih mesta na Novom Beogradu za 30 odsto, ili na području od Batajnice do Surčina čak pet puta.

– Pored toga, u Beogradu su u toku su značajne investicije koje će uticati dodatno na tokove putnika, izgradnja "Beograda na vodi", premeštanje autobuskih stanica na Novi Beograd, premeštanje Železničke stanice u Prokop, izgradnja novih stambenih, poslovnih i industrijskih objekata i osnivanje dve slobodne privredne zone u Obrenovcu i na Paliluli, a u ovoj prvoj očekujemo investitora već u januaru – rekao je Vesić.

Na pitanje o prevazilaženju razlika između centralnih i obodnih beogradskih opština, Vesić je rekao da su prigradske opštine decenijama zaostajale u razvoju infrastrukture i da im se zato sada posvećuje veća pažnja.

- Recimo, u selu Prnjavor, na dvadesetak kilometara od centra grada donedavno smo imali dvadesetak đaka koji su pešačili do škole dva do četiri kilometra u jednom pravcu. Dakle, imali smo đake-pešake! Zajedno sa opštinom Voždovac uveli smo đački autobus, renovirali smo školu i uveli liniju gradskog prevoza – rekao je Vesić.

Uz ocenu da je Beograd postao najatraktivnija destinacija za investicije u ovom delu Evrope, Vesić je rekao da je gradska uprava promenila strategiju razvoja u odnosu na ranije i da se sadašnji projekti nalaze na rekama, koje su veoma atraktivne za investiranje

On je izrazio očekivanje da će na veliko interesovanje investitora naići i projekat „Makiško polje” na Savi, zatim projekat bloka 18, koji se nalazi preko puta „Beograda na vodi”, kao i prostor na levoj obali Dunava, od Pupinovog do Pančevačkog mosta.

– Svaki veliki projekat u Beogradu o kojem se priča u Evropi ili za koji su zainteresovane strane kompanije skreće pažnju i drugim investitorima da je Beograd mesto gde treba da ulože svoj novac. Tako je projekat „Beograd na vodi” o kojem priča čitava Evropa skrenuo pažnju na Beograd. Jer ako neko ulaže 3,5 milijardi evra u Beograd zašto neko drugi ne bi uložio 50 ili 100 miliona – rekao je Vesić.

On kaže da gradnja "Beograda na vodi" napreduje dobro i da će taj napredak moći da se vidi već ove godine.

– Izgradnja na prostoru Savskog amfiteatra je vekovni san Beograda i svi urbanistički planovi Beograda oduvek su predviđali na tom prostoru izgradnju nekoliko miliona kvadrata. Političke stranke koje se danas protive izgradnji ovog projekta imale su svoj projekat na istom prostoru koji se zvao Menhetn na Balkanu. Njihov problem je u tome što za realizaciju tog projekta nisu bili u stanju da obezbede ne 3,5 milijardi već ni 3,5 evra i što ne da nisu raščistili oko sto hektara magacina, šina i ko zna čega, već ni kamen nisu bili u stanju da pomere – rekao je Vesić.

Na pitanje u uređenju gradskih celina, Vesić je za ovu godinu najavio sređivanje 40 fasada na Kosančićevom vencu, zatim fasade u delu Karadjordjeve i u Brankovoj ulici, a za 4. februar najavio je da će premijer Srbije Aleksandar Vučić otkriti spomenik jednom od najvećih srpskih pisaca 20. veka Borislavu Pekiću.

– Planiramo da ispred Politike u Makedonskoj podignemo trg Politike na kome će biti ispisana imena velikih novinara koji su duže od veka stvarali Politiku. Želimo da veliki ljudi koji su zadužili Beograd bez obzira da li su pisci, novinari, sportisti ili državnici dobiju svoje spomenike ili ulice. Beograd će biti uređeniji, lepši i biće ponovo beo kako mu samo ime kaže – rekao je Vesić.

Najavio je, takođe, uređenje Terazijskog platoa, po projektu koji je pobedio na jednom od konkursa organizovanih pre skoro deceniju, zatim uređenje Trga republike, završetak rekonstrukcije Pozorišta „Boško Buha”, a posle duže vremena Grad će uraditi jednu galeriju i to na Kosančićevom vencu.

Upitan o bezbednosti u glavnom gradu, Vesić je rekao da je Beograd bezbedniji od mnogih gradova u zapadnoj Evropi i da u tom pogledu Gradska uprava ima veoma dobru saradnju sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem.

On je pomenuo saradnju sa MUP-om na projektu školskog video nadzora, što znači uvezivanje kamera iz svih školskih dvorišta u jednoj opštini sa kontrolnom sobom u policiji, kao i to da Grad Beograd, iz namenskih sredstava, kupuje kamere za saobraćajnu policiju radi kontrole kritičnih saobraćajnih tačaka.

(Telegraf.rs / Beoinfo)