ISPRAVLJENA VELIKA NEPRAVDA U BEOGRADU: Dižemo spomenik STEFANU NEMANJI!

Današnja beogradska vlast ima sluha za nacionalnu istoriju. Veoma smo ponosni zato što smo u Devojačkom parku podigli spomenik caru Nikolaju Romanovu, koji je spasao srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu, piše u saopštenju

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić pismom koje je uputio, kao građanin Beograda, 16. decembra Komisiji za spomenike, nazive ulica i trgove skrenuo je pažnju javnosti na, za nas poražavajuću, činjenicu da Beograd skoro da nema nijedan spomenik Nemanjićima, kao ni mnogim značajanim nacionalnim istorijskim ličnostima.

Preporučujemo

STEFAN NEMANJA DOBIJA SPOMENIK U BEOGRADU! Evo gde će Srbi moći da mu se dive

U svom pismu u kome je predložio da se u parku Manjež podigne spomenik Stefanu Nemanji Aleksandar Vučić kaže:

„Podizanjem spomenika Stefanu Nemanji kao društvo pokazujemo poštovanje prema našoj državnosti i čuvamo nacionalni identitet. Nemanjići, koji su vladali Srbijom preko dve stotine godina, stvorili su od male i rascepkane kneževine moćnu carevinu i najveću državu na Balkanu. Nažalost, Beograd nema spomenik Nemanjićima, ako se izuzme spomenik Dušanovom zakoniku koji se nalazi ispred Palate pravde. To pokazuje naš odnos prema sopstvenoj istoriji koji moramo da promenimo”.

I zaista, premijer je otvorio jednu veoma važno pitanje koje se ne odnosi samo na čuvanje nacionalnog identita i poštovanja naše državnosti.

Zašto Beograd, osim spomenika Dušanovom zakoniku ispred Palate pravde, nema spomenik osnivaču srpske države Stefanu Nemanji? Ili kralju Stefanu Dragutinu Nemanjiću, za vreme čije vlasti je Beograd 1284. godine prvi put ušao u sastav srpske države? Da li smo se na dostojan način odužili despotu Stefanu Lazareviću, koji je 1405. godine, prvi put u istoriji, Beograd proglasio prestonicom Srbije? Zašto Beograd ima neugledni spomenik, koji se nalazi sakriven između Vlade i Ministarstva finansija, knjazu Milošu Obrenoviću, koji je u 19. veku obnovio srpsku državnost? Da li kralj Milan Obrenović, koji je najzaslužniji zato što je Srbija 1888. godine dobila moderan, demokratski i građanski ustav zaslužuje obeležje u gradu u kome je vladao? Zašto kralj Petar I Karađorđević i kralj Aleksandar I Karađorđević nemaju spomenike u našoj prestonici? Naša javnost verovatno ne zna da kralj Aleksandar Karađorđević nema čak ni ulicu u Beogradu jer svima poznati Bulevar kralja Aleksandra pripada Aleksandru Obrenoviću, ubijenom u Majskom prevratu 1903. godine? Da li možemo da očekujemo da nas drugi poštuju ako mi sami ne poštujemo svoju istoriju?

Današnja beogradska vlast ima sluha za nacionalnu istoriju. Veoma smo ponosni zato što smo u Devojačkom parku podigli spomenik caru Nikolaju Romanovu, koji je spasao srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu i koji je kao prijatelj Srbije ušao u veliki rat kako bi nas zaštitio od Austrougarske. U rat u kome je izgubio i krunu i glavu.

Kada smo došli u Skupštinu grada zatekli smo prašnjavu fasciklu na kojoj je pisalo „Nikolaj Romanov”, koju godinama niko nije ni pogledao. U njemu se nalazila ponuda jedne ruske fondacije da Beogradu donira spomenik Romanovu.

Na predlog premijera Vučića, Beograd je dobio u Finansijskom parku spomenik Gavrilu Principu u vreme kada se obeležavala stogodišnjica Velikog rata i kada se nakaradnom revizijom istorije u nekim zemljama Evrope pokušalo da se krivica za rat svali na Srbiju. Bio je to veoma važan i hrabar postupak.

Beograd će dobiti u februaru na rekonstruisanom Cvetnom trgu spomenik jednom od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka Borislavu Pekiću. Nedavno je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović predložio da centar grada ponovo dobije ulice koje će nositi imena maršala Tolbuhina i generala Ždanova, koje su na sraman način ukinute pre desetak godina.

Možda će se nekom učiniti da je podizanje spomenika nevažno i anahrono u vreme kada naša država ponovo zauzima mesto koje joj pripada u Evropi i kada vrši veoma duboke ekonomske i društvene reforme kako bi mogla da se uspešno razvija u 21. veku. Međutim, nije tako. Srbija može da zauzme svoje mesto u ujedinjenoj Evropi samo ponosna, svesna svoje bogate nacionalne istorije, ponosna na svoju demokratsku tradiciju i kulturu. Poštujući sebe, svoju kulturu i identitet, poštovaćemo i druge.

Zato je Skupština Beograda pre nekoliko meseci pokrenula akciju „Negujmo srpski jezik”, koja je veoma dobro prihvaćena u našem društvu. Nastavićemo da pokrećemo nove akcije u kulturi, kao što ćemo učiniti sve da mnogi važni ljudi značajni za naše društvo bez obzira na to da li su političari, umetnici, novinari ili sportisti dobiju svoje ulice i obeležja u Beogradu.

(Telegraf.rs / Izvor: Beoinfo)