ZAŠTO LJUDI IZ "UNUTRAŠNJOSTI" menjaju GOVOR kada dođu u BEOGRAD? Razlog će vas iznenaditi!
Stručnjaci kažu da govor iz manjih krajeva nije nepravilan i da svako sa sobom donosi neki novi jezički idiom. Međutim, ljudi se često trude, iako ne žele, da promene svoj govor kako ne bi bili drugačiji od drugih. Osećaj za pripadanje jeste osnovni razlog takve promene
Verovatno ste se pitali kako ljudi sa različitog govornog područja u Srbiji uspevaju da izmene govor za vrlo kratko vreme ako se nađu u srpskoj prestonici. Ali ima i onih koji, uprkos godinama i godinama provedenih u Beogradu, nisu uspeli da se prilagode književnom jeziku. Možda nisu mogli, a možda nisu ni želeli.
Preporučujemo
KAKVA RAZLIKA! Pogledajte kako je Jelena Krunić izgledala pre operacije guze! (FOTO)
Putin dečaku pokazao džudo potez, a onda ga je mališan OBORIO (VIDEO)
Stručnjaci kažu da govor iz manjih krajeva nije nepravilan i da svako sa sobom donosi neki novi jezički idiom. Međutim, ljudi se često trude, iako ne žele, da promene svoj govor kako ne bi bili drugačiji od drugih. Osećaj za pripadanje jeste osnovni razlog takve promene.
Akademik, lingvista i istoričar jezika Ivan Klajn kaže da je promena lokalnog izgovora sasvim normalna pojava.
- U malim mestima preovlađuju regionalni izgovori, pa čovek koji dođe iz malog mesta u veliki grad oseća potrebu da se prilagodi ovom "beogradskom" izgovoru, koji je najbliži književnom. Ne kažem da Beograđani govore u potpunosti pravilno, ali svakako je taj govor jezički pravilniji od, na primer, govora kojim se služe osobe sa Juga - istakao je Klajn.
Nekada su ljudi primorani na promenu govora od strane društva i okoline. Ali, psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da je najbitnije da ne postoji društveni pritisak, jer on ne vodi ničemu.
- Sve teče automatizovano. Jezik velike većine se neprestano uvećava, pa ljudi koji teže promeni postepeno menjaju pojedine reči, a zatim i ceo jezik. Sada je teško reći da se ljudi prilagođavaju, jer se i sam jezik u Beogradu promenio. Neke reči se razvlače, neke akcentiraju previše. Govori kako ko hoće. Imam koleginicu iz Pirota koja ima naglasak iz svojih krajeva, ali kada je na poslu ona govori skoro pa savršeno. To vam je kao kada govorite strani jezik - kada pričate sa strancem, vi se prebacite na taj jezik, ali kada se rastanete, vi nastavljate sa maternjim - ispričao je psihoterapeut Milivojević i dodao da smo mi po tom pitanju veoma tolerantni, dok na primer, Hrvati nisu takvi.
VELIKANU ISPUNJENA POSLEDNJA ŽELJA: Banjička šuma dobila naziv po Timotiju Bajfordu!
Lektorka Olga Babić ističe da neki krajevi iz regiona, na primer, iz Like i Zapadnih delova teže menjaju svoj izgovor.
- Oni prosto ne žele da menjaju svoj jezički idiom. Stvar je više individualna. Po mom mišljenju, na primer, žene više naginju ka potrebi prilagođavanja. One su te koje žele da govore jezikom većine - rekla je lektorka i dodala da ima prijateljicu iz Bosne koja predaje matematiku u Beogradu i koja je u potpunosti usavršila govor. - Uopšte se ne razlikuje od rođenih Beograđana. Neverovatno.
Logoped Bora Stoilković kaže da se susretao sa različitim ljudima i da se neki menjaju odmah, neki polako, a neki nikad.
- Sve je stvar individualnosti, stvar identiteta. Nema pravila, zaista.
DIVNA VEST ZA RODITELJE: 13.000 mališana polazi u vrtić, a uskoro još 500 novih mesta!
D.P. iz Vranja ima problem oko govora već duže vreme. Ona studira Pravni fakultet i već četiri godine je u Beogradu. Kaže da joj se prijatelji podsmevaju i stalno je zadirkuju povodom toga, dok je profesorima njen izgovor veoma zanimljiv.
- Trudim se da zaboravim vranjski govor kada sam u Beogradu, ali ne uspevam. Često kažem "Ću da vidim", a čim izgovorim, udarim se po glavi. Najviše se plašim da neću moći da se zaposlim, jer ipak moj govor je baš primetan, a to je velika prepreka ka uspehu - rekla nam je Vranjanka D.P.
Ali, postoje osobe koje se lako prilagode okruženju.
- Znao sam da moram govoriti pravilno, s obzirom da studiram novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Akcentovanje, izgovor i uopšte fraze izbačene su iz mog govora. Vrlo malo vremena mi je treblo da uspem u tome. Več posle prve godine provedene u Beogradu, osećao sam se kao da sam rođen ovde - ispričao je M.T. iz Novog Sada i rekao da ipak, kada ode kući na kratko, nastavlja da priča novosadski, ali to traje samo dok je u rodnom gradu.
Ukoliko želite da boravite u srpskoj prestonici, da radite i da se usavršavate, probajte da govorite književnim jezikom, pravilno akcentujte i izgovarajte reči, ali nikada nemojte zaboravite govor svog mesta, samo ga na kratko ostavite kod kuće.
Beograd je spreman za PARADU PONOSA!
Pratite Telegraf.rs i na Vajberu!
(Telegraf.rs)