GAVRILO PRINCIP JE KONAČNO U SRBIJI: Na Vidovdan otkriven spomenik na koji se čekalo više od jednog VEKA! (FOTO)

Spomenik je visok dva metra i na njemu je, osim imena Gavrila Principa, napisano da je to dar Republike Srpske Republici Srbiji na Vidovdan 2015. godine

Večeras je otriven spomenik Gavrilu Principu, nosiocu ideje oslobođenja od ropstva. Oko 1.000 ljudi okupilo se u Finansijskom parku da isprati ovaj događaj.

Preporučujemo

U JEDINOJ SAČUVANOJ PESMI GAVRILA PRINCIPA spominje se BOGDAN ŽERAJIĆ. Ko je taj čovek?

Predsednici Srbije i Republike Srpske (RS) Tomislav Nikolić i Milorad Dodik prisustvovali su događaju, a Nikolić je poručio da je Princip bio nosilac ideje oslobođenja od ropstva, koja je tada kružila Evropom.

Posle molitve, intonirana je himna Srbije a Tomislav Nikolić se obratio okupljenim građanima.

- Ako je Vinston Čerčil u svojoj knjizi 'Nepoznati rat' napisao da je Princip umro u zatvoru, a spomenik koji su njegovi sunarodnici podigli slavi njegov i njihov zločin i genocid, onda ne čudi i predlog rezolucije o Srebrenici, kojim bi od danas simbol zločina bila samo Srebrenica - poručio je predsednik Nikolić.

On dodaje da se dugo čekalo na otkrivanje spomenika, ali da je danas, na Vidovdan, pred hiljadama ljudi, svetlost dana ugledao i spomenik koji se čekao više od veka.

- Gavrilo Princip u Srbiji nije imao spomenik, a ništa nije slučajno, čekalo se da o tome odlučuju ljudi koji žive po njegovim principima slobode, nezavisnosti, zajedništva, čekalo se da u Srbiji o Principu odlučuju oni koji ne bi rušili njegov spomenik da je, kojim slučajem, do sada bilo hrabrosti da bude podignut - istakao je predsednik.

- Princip je bio heroj, simbol oslobodilačkih ideja, tiranoubica, nosilac ideje oslobođenja od ropstva, koja je kružila Evropom - podvukao je predsednik Srbije.

On je ocenio da bi rata bilo, što se Austrougarske i Nemačke tiče, i bez Vidovdana u Sarajevu 1914. godine, i bez Principa.

Prema njegovim rečima, zbog toga se ne smeju izgubiti ni bitke koje se danas vode kroz knjige, rasprave preko medija, interneta, kako se ne bi izgubili i oreol pravednika i pobednika.

Srbija, naveo je, ni danas ne brani Principa i njegove drugove, već oni brane Srbiju svojom odbranom na suđenju koje nije bilo završeno kada je uveliko rat trajao, svojim istrajavanjem na istini, idejama i motivima, čak i onda kada su tamnovali u neljudskim uslovima i umirali na mukama.

Nakon Nikolića, okupljenima se obratio Milorad Dodik.

- Samo Srbiji se osporavaju junaci koji se bore za slobodu i evo čekala se generacija političara da se otkrije simbol slobode. Princip je simbol slobode čim je bio spreman da sa 18 godina život da za slobodu svog naroda - rekao je Dodik.

Otkrivanje ovog spomenika je, kako kaže, "današnja borba za slobodu".

- Nikada nismo napadali samo smo branili svoje. Pokazali smo snagu da stvorimo dve države i želimo mir svima! Zašto u rezoluciji o Srebrenici ne piše da su se tu kontinuirano vršili zločini od '91. do '95, zašto se izdvaja jedan događaj, zasto se ne kaže da je u Srebrenici pobijeno u tom periodu 3.500 Srba, u čemu je razlika - izjavio je predsednik Republike Srpske.

Nakon Dodikovog obraćanja puštena je pesma "Vostani Serbie", a zatim je objavljeno da su košarkašice Srbije osvojile tituli šampiona Evrope, što su okupljeni ispratili gromoglasnim aplauzom.

Prisustvovali su još i predsednik Skupštine Srbije Maja Gojković, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Srbije Aleksandar Vulin i drugi ministri Srbije, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović, predstavnici diplomatskog kora, dijaspore i verskih zajednica.

Spomenik je visok dva metra i na njemu je, osim imena Gavrila Principa, napisano da je to dar Republike Srpske Republici Srbiji na Vidovdan 2015. godine.

Na jednoj bočnoj strani postamenta ispisani su stihovi:

"Al` pravo je rekao prije

Žerajić soko sivi:

Ko hoće da živi nek` mre,

Ko hoće da mre nek` živi!"

Na drugoj bočnoj strani postamenta ispisani su stihovi:

"Blago tome ko dovijeka živi,

imao se rašta i roditi".

Spomenik Principu delo je smederevskog vajara Zorana Kuzmanovića, a u Beograd je dopremljen iz Istočnog Sarajeva.

(Telegraf.rs/ izvor: Blic)