Borska ulica - "Ulica smrti"
U ovoj beogradskoj ulici ljudi veoma često ginu i bivaju osakaćeni, jer bahati vozači ne poštuju ni ograničenje brzine, niti pešački prelaz. Policija ne reaguje
Vijugavi deo Borske ulice na Banjici, koji počinje odmah nakon Pet solitera i završava se pre okretnice kod "Čačanina" poznat je i kao "Ulica smrti".
Ovde kao u retko kojem delu Beograda veoma često stradaju pešaci, dolazi do udesa, a stanovnici Borske redovno se žale da ih je strah da prelaze ulicu na pešačkom prelazu i da decu ne puštaju da idu sama, već ih obavezno teraju da idu jednu stanicu autobusom u suprotnom pravcu kako bi tamo čekala autobus za grad.
- Ovo ovde ti je kao Divlji zapad - priča nam jedna starija žena, koja tu živi više od 15 godina.
– Šta sve nismo tražili, i semafor i ležeće policajce i pasarelu, ma bilo šta da nam daju, ali slaba vajda... Ništa nismo dobili, a ljudi stalno stradaju – dodaje ona.
U tom trenutku pridružuje nam se jedan stariji gospodin, koji objašnjava da je pre samo četiri dana neki bahati vozač oborio stub koji je stajao na uglu ulice.
- Kombi i kamion se jurili i gurali ulicom, pa su oborili stub - objašnjava on.
Drugi meštanin sa Banjice dodaje da mu je jednom prilikom kamion uleteo u dvorište.
- Nije čovek kriv, on se spuštao niz ulicu kada je naišla neka budala kolima i on nije mogao da zadrži kamion i uleteo mi je pravo u garažu – objašnjava.
O tome koliko u ovom delu Banjice nema nikakve kontrole dokazuje nesreća koja se dogodila nedavno, kada su nesavesno vozači jurcajući usmrtili dvoje ljudi koji su čekali autobus na stanici.
Crna statistika govori da je nedavno poginula devojčica od sedam godina, da je osakaćena starija žena, koja i sada nosi šine u nogama, da je još jedna, takođe starija žena, ostala potpuni invalid...
- Evo, stanite na pešački prelaz i pokušajte da pređete ulicu, niko vam neće stati, samo rizikujete život. Ovde je prelazak ulice nemoguća misija - objašnjava jedan od komšija.
On dodaje da su u blizini ranije stajala policijska kola, pa su vozači pažljivije vozili i broj nesreća se smanjio, ali kako su oni otišli, opet je nastalo rasulo. Iako je dozvoljena brzina 50 kilometara na sat, to niko ne poštuje i svi gaze preko sto na sat.
- Trinaest godina živim ovde s porodicom. Nagledali smo se toliko udesa da ni ne možete da zamislite broj. Koliko je njih poginulo, ostalo osakaćeno, ne znam ni sama. Pre neki dan zamalo i ja da nastradam. Izlazim iz autobusa, kad ono na pešačkom izleće neki vozač, pretiče celu kolonu i zamalo sve da nas pokosi - dodaje jedna ogorčena žena.
(Biljana Tasić)