MISLITE DA ZNATE SVE O ZEMUNU I ZEMUNCIMA: Ovo sigurno niste znali!

Ispod sremske zaravni na desnoj obali Dunava, nedaleko od ušća Save, nalazi se Zemun. Teritorijalno, istorijski, politički, kulturno, ekonomski i saobraćajno vezan je za Beograda, u čijem je sastavu od 1934. godine.

Postoje mnogo urbanih legendi i priča o Zemunu i Zemuncima. Ovaj ''grad'' koji je deo Beograda, a sa druge strane nije u potpunosti, ili se voli ili se mrzi, a pre svega se oseća kao svoj. Kako sami oni u vicu kažu: - Znate li kako zovu Beograđane? - VANZEMUNCI!

Preporučujemo

Ovako danas izgledaju kuće u kojima su snimani Maratonci, Balkanski špijun i Mi nismo anđeli! (FOTO) (VIDEO)

Na ušću Save u Dunav u jugoistočnom delu Srema, nalazi se Zemun. Ispod sremske zaravni na desnoj obali Dunava, nedaleko od ušća Save. Teritorijalno, istorijski, politički, kulturno, ekonomski i saobraćajno vezan je za Beograda, u čijem je sastavu od 1934. godine.

I baš ta fizička, kao i kulturološka odvojenost Zemuna od ostatka Beograda zaslužna je što se ovaj deo srpske prestonice često posmatra kao ''grad u gradu''. O tom fenomenu i drugim zanimljivostima, za Dnevno.rs, govori poseban Zemunac - Darko Vasić.

– Dugo godina, Zemun je bio odvojen od Beograda i tako se i razvijao. I danas je tako - prodavnice, pozorišta… sve ono što postoji u centru Beograda, postoji i u centru Zemuna. Plus, on je i fizički odvojen, tako da za mnogo stvari nije potrebno ići u Beograd. Svi ostali delovi su delovi Beograda, a Zemun je jedini ''grad'' u Beogradu! Počev od arhitekture, pa sve do generacijske svesti o odvojenosti koje stanovništvo Zemuna ima – počinje priču Darko Vasić, istoričar - amater i veliki zaljubljenik u ovaj deo srpske prestonice.

Darko, inače rođeni Zemunac ima veoma zanimljiv hobi. Po struci grafički inženjer, Vasić je dobar deo života, čak 20 godina, posvetio proučavanju istorije svog rodnog mesta. Skupljao je slike, čitao stare spise i razgovarao sa starijim sugrađanima sve dok nije napravio pravu malu „bazu podataka” o Zemunu.

- Godinama se skupljalo što znanja, što tekstova. I onda, kada god neko dođe od prijatelja u Zemun, ja ga izvedem i izigravam turističkog vodiča. Onda sam došao na ideju da sve to stavim na jedno mesto - priča Darko Vasić.

Sakupljajući tako priče nastao je DVD „Zemun nekada i sada”. U njemu svi oni koji žele da nešto saznaju o ovom delu Beograda mogu da pronađu mnogo zanimljivih priča, legendi, ali i izuzetnih fotografija koje je Vasić sam fotografisao ili ih je pronašao po arhivima.

U početku je ideja bila da se DVD prodaje,a li je na kraju svima koji su ga kontaktirali, poklonio po jedan primerak.

Darko Vasić ima pregršt zanimljivih priča o Zemunu i Zemuncima.

- Najstarija kuća u Beogradu je kafana „Beli medved” u Zemunu! Ne zna se kada je napravljena, ali se pominje u nekim mapama iz 1650. godine. Ona i danas postoji u Zemunu iako mali broj, čak i Zemunaca, zna gde se nalazi. Sačuvala je skoro identičan izgled - priča Vasić.

Ovom neobičnom Zemuncu ne smetaju stereotipi koji postoje o ovom mestu i njegovim stanovnicima i kako kaže, oni nisu uvek negativni. Ima nešto u ovom „gradu pored Beograda” što čini da svi koji dođu da žive u njemu vrlo brzo i sami ''prime'' ponešto od njega, nauče da ga vole i „brane”, kaže.

- Jedva smo se oslobodili Ljube Zemunca, a došao je Zemunski klan - šali se Vasić, i kaže da mu je omiljeno mesto u Zemunu - biblioteka! Ali kao i dosta stvari u Zemunu, i ova biblioteka je posebna:

- Biblioteka u Zemunu je nekada bio kafić i zvao se „Crna mačka”. Bio je poznat ne samo ovde već i šire jer je bio mesto sa fenomenalnom akustikom. Svi bendovi koji su nekada nešto značili na ovim prostorima snimali su tu. Mesto sada izgleda potpuno isto, samo što su postavljene knjige i noću ne radi – otkriva Vasić i dodaje da tako može da kaže da je noći „provodio u biblioteci”.

Poseban duh i ''odvojenu svest'' o pripadnosti samo Zemunu, ovaj istoričar - amater delimično objašnjava položajem Zemuna, ali i činjenicom da je između njega i „starog” Beograda „nikao” - Novi Beograd.

- Zemun je 1934. formalno postao deo Beograda. Kažem „formalno” jer je od Karađorđevog trga u Zemunu do Ušća zapravo bila močvara sve do pravljenja Novog Beograda. To je, međutim dovelo do razvijanja jednog drugog fenomena - Zemun je ostao takav kakav je i zbog toga što se između njega i Beograda, kao neki tampon, usadio Novi Beograd kao odvojena celina.Tako je sve ostalo zapečaćeno – nema mesta ni za širenje ni za promene – objašnjava Darko Vasić.

Iz tog razloga, ovde i dalje ima određene doze autentičnosti.

- Centar Zemuna je zaštićen kao istorijska celina.Tu i tamo se vidi po neka nova zgrada, rađena ’50-ih. 90 odsto zgrada su napravljene na mestima gde su porušene zgrade u savezničkom bombardovanju ’44- godine. Jedina kardinalna greška u arhitekturi Zemuna je dizanje onih ogromnih solitera na Zemunskom keju. Oni ne samo da su ružni, nego i prave pravu ''zavesu'' između Beograda i Zemuna - smatra Vasić.

Neizbežno pitanje se samo nametnulo: Da li je Zemun izgubio nešto spajanjem sa Beogradom?

- Osim što je formalno izgubio status grada, a to nije naročito značajno, mislim da nije izgubio ništa. To, da li će se neko mesto zvati grad ili ne, ne predstavlja samo po sebi ništa. Reč je o tome da li ljudi uspevaju da sačuvaju ono što je autentično i što je „naše”. To čini duh svakog mesta - zaključuje Darko.

(Telegraf.rs / Izvor: Dnevno.rs)