ŠTA MISLITE? Da li se hrana u pekarama POKLANJA ili BACA?

- Mi ne bacamo hranu, već čovek dođe i odnese je. Nema potrebe dalje da objašnjavam - bila je odsečna jedna radnica, koja nije želela da doda kakav to misteriozni čovek odnosi njihovu hranu i u čemu je zapravo poenta

Mirisni burek za doručak može vam popraviti raspoloženje i učiniti da vam dan počne na savršen način. Časa jogurta upotpunjuje to slatko zadovoljstvo, pa ćete tako u ranjim jutarnjim satima često zateći redove u raznim pekarama.

Preporučujemo

Dok koračaju beogradskim pločnikom, užurbanim građanima se u nozdrve neprimetno uvuče miris svežeg peciva, pa prestonicom već decenijama unazad vlada tradicija rolovanih viršli, sendviča, pereca ili pogačica.

Pecivo bi po pravilu trebalo da bude mekano i sveže, pa tako pekare svakoga dana dobijaju nove proizvode, kojima zadovoljavaju potrebe kupaca.

Ali, šta se onda dešava sa svom hranom koja ostaje nakon radnog vremena? Da li se ona pojede, baci ili pokloni nekome?

Šta god da ste pomislili od navedenog, pogodili ste.

Hrana koja se ne proda može se dati, naknadno prodati, pojesti ili baciti.

Kako bismo saznali nešto više o svemu tome, posetili smo nekoliko prodajnih mesta u samom centru Beograda, gde su nam neki od zaposlenih objasnili o čemu se radi, dok su drugi vešto izbegavali odgovor.

- Mi ne bacamo hranu, već čovek dođe i odnese je. Nema potrebe dalje da objašnjavam - bila je odsečna jedna radnica, koja nije želela da doda kakav to misteriozni čovek odnosi njihovu hranu i u čemu je zapravo poenta.

Pošto smo dobili prilično čudan odgovor, nastavili smo dalje. U sledećoj pekari, u blizini "Narodnog fronta", dočekala nas je ljubazna prodavačica, i uz osmeh odmah prstala da nam objasni šta se dešava.

- Mi hranu bacamo. Nekada imamo i po sedam, osam džakova peciva, koje ostane. Ovo je peta pekara u kojoj radim i mogu vam reći da sve zavisi od politike kojom se objekat vodi. Jedno vreme smo proizvode poklanjali svratištima ili osobama bez krova nad glavom, ali trenutno to nije slučaj.

Od prijatnog gospodina u sledećem lokalu, čuli smo da njihova pekara proizvode koji im ostanu na kraju dana preprodaje ili poklanja ljudima koji je uzimaju kako bi nahranili stoku.

- To su uglavnom zemljoradnici i privrednici, koji dođu na kraju dana i pokupe hranu kako bi namirili životinje.

Popusti u popodnevnim časovima, takođe su česti, pa tako recimo posle 18 časova, cene nekih proizvoda spadaju za čak 50 posto.

Pekara "Fofa", koja je poznata po tome što svoju hranu besplatno deli trudnicama, poklanja pite, i sve što ostane na kraju dana ljudima koji bukvalno nemaju šta da jedu.

(D. Čavić)