NEVEROVATNA AVANTURA BEOGRAĐANKE: Bila sam na Severnom polu, ono što sam tamo videla... (FOTO)

Došla sam u nedođiju. Sve je bilo zaleđeno i pod snegom, a oko nas nije bilo ničega, osim beline snega i neba. Kada sam stigla, noć nije postojala, jer je nastupio period belih noći

Sigurno ste barem jednom u životu pomislili ili se pitali kako je to raditi u inoststranstvu, živeti u tuđoj zemlji i boraviti daleko od porodice, prijatelja i svega što vam je poznato.

Preporučujemo

Svake godine, masa mladih ljudi odlazi u inostranstvo, u potrazi za poslom, boljim uslovima ili avanturom. Različiti krajevi sveta nude more mogućnosti, ali, šta se desi kada odete na Severni pol i tamo radite u ekstremnim uslovima koje ne može svako da podnese?

Mlada Beograđanka, Ivana Popović, upravo je to uradila kada se zaputila u Rusiju.

- Preko firme u kojoj sam radila, dobila sa ponudu da odem u Sibir. Radi se o oblasti od nazivom Sabeta i spada pod Severni pol. Moje zaduženje bilo je da radim na gradilištu, u kancelariji i bavim se administracijom.

Ivana kaže da je za nju dolazak tamo u početku bio potpuni šok.

- Došla sam u nedođiju. Sve je bilo zaleđeno i pod snegom, a oko nas nije bilo ničega, osim beline snega i neba. Kada sam stigla, noć nije postojala, jer je nastupio period belih noći. Dešavalo se da u jedan sat posle ponoći, sunce jače sija nego preko dana.

Ova devojka objašnjava da nije imala velika očekivanja, jer je znala da ide na kraj sveta, ali da su uslovi ispali odlični, jer su imali montažne kuće u kojima je stalno bilo toplo, a isplata je bila redovna.

Ja sam tamo boravila od maja do novembra. U Srbiji se za to vreme nikako ne može zaraditi toliki novac, koliko sam tamo imala prilike da zaradim. Ali, kao i sve, i ova priča ima svoju lošu stranu.

Ivana kaže da je jedan od najvećih probema možda to što nema slobodnog dana, pa čak ni vikendom, a na dnevnom nivou se radi od 8 ujutru do 7 uveče.

Snežne oluje, koje su bile česte, u početku su je plašile, ali se kasnije navkla, pa su svi zajedno često izlazili napoje i "ludovali" na belom pokrivaču.

Kao najneverovatnija iskustva, Ivana navodi susret sa polarnim lisicama, koje su se stalno motale oko njihovih kućica, a onda se i pripitomile, pa postale pravi "kućni ljubimci".

- Nekoliko puta smo sreli i ljude koje tamo nazivaju Neneci. Koliko sam shvatila oni žive tu u snegu i ledu, a ovamo dolaze da prodaju ribu. Hrane se isključivo sirovim mesom.

Za kraj, Ivana objašnjava da je čoveku potrebna psihička stabilnost, da bude snažan, avanturističkog duha i predan poslu, kako bi uspeo da se snađe na mestu poput ovog.

Kaže da su joj najviše nedostajale obične stvari, poput kapućina li odlaska u kafić. Naravno, porodica i prijatelji su na prvom mestu.

Ruse opisuje kao kolegijalne, pravične i dobre ljude, a o svom iskustvu na Severnom polu kaže da će ga pamtiti do kraja života, kao veliki izazov i jako pozitivno iskustvo.

(D. Čavić)