BIČEVANJE, ELEKTROŠOKOVI, VEZIVANJE LANCIMA: Evo kako su nekad u Srbiji lečeni psihički bolesnici! (FOTO)

Za jednu pacijentkinju lekar piše sledeće: "ona je jedna besnovesna luda, samo se smeje, trči i skače"

Prva i najstarija psihijatrijska bolnica na Balkanu i u našoj zemlji jeste Doktorova kula - jedan od najznačajnijih spomenika iz doba Kneza Miloša Obrenovića. Malo ko u prestonici zna za ovu građevinu koja je danas deo Kliničkog centra Srbije i koja odiše svojom prebogatom istorijom i značajem.

Preporučujemo

U okviru "Noći Muzeja", koja će se održati 16. maja u Beogradu, posetioci će imati prilike da vide ovu neverovatnu ustanovu i vrate se u doba velikana, rata, bolesti i genijalnosti.

Građevinu je podigao lekar kneza Miloša Obrenovića, doktor Vito Romita, davne 1824. godine, a prvi lekarski izveštaj nastao je četiri decenije kasnije.

Vlasništvo ove ustanove je vremenom menjano, pa su vlasnik bio i knez Miloš Obrenović, a nakon njega je nasleđuje knez Mihailo Obrenović, koji je imenuje u "Dom za s'uma sišavše".

U ovoj bolnici, provlačila su se mnogobrojna velika imena, a dva koja se posebno izdvajaju su Laza Lazarevič, kao lekar i Petra Kočić, kao pacijent, koji je ovde i umro.

Na početku, bolnica je imala samo 5 pacijenata, ali vremenom se dom širio.

U arhitekturi zgrade, postoji niz različitih epoha i stilova, i sam cilj je bio da izgleda poput kule i srednjoevropske palate. Zgrada je zidana u kamenu i opeci. Jednostavno oblikovanim fasadama dominiraju dekorativni motivi. U prizemlju je bilo restauricije šezdesetih godina, dok je prvi sprat potpuno očuvan i autentičan.

Doktor Svetislav Nikolić, psihijatar i šef odseka za neurofiziologiju i neurologiju, objasnio nam je kako se u to vreme gledalo na psihičke bolesnike i na koji način su oni lečeni:

- Doktor Mladen Janković je ukinuo torturu nad pacijentima. Na primer, kamdžije - to je bio bič sa tri repa, sa kojim su tukli i vezivali pacijente, što je bio jedan od načina terapije, kao i elektrošokovi kojima je izazivan epileptični napad i paradizacija. Duševni bolesnici su se tako tretirali u tadašnje vreme. Prvi lek se pojavio u Francuskoj i pacijenti nisu bili vezivani i bili su mirni.

Njegov kolega psihijatar i načelnik odeljenja intenzivne nege Kliničkog centra, Slobodan Jovićič, otkrio nam je da kada je bolnica osnovana, dijagnoze za psihički obolele osobe nije bilo, a lečenje je vršeno po manastirima.

- Dijagnoze su se zvale na primer "govoruća apatija", pa bi u zagradi pisalo: ne progovara ništa. Takođe, za jednu pacijentkinju lekar piše sledeće: "ona je jedna besnovesna luda, samo se smeje, trči i skače". Tako da, prve dijagnoze počinju sa dvadesetim vekom. Dok nismo imali takve dijagnoze, na ljude je gledano kao i sada.

- Postojao je slučaj iz 1921. godine kada jedan lekar nije hteo da pregleda trudnicu, koja je umrla u čekaonici. I danas kada treba da uradite pregled, kolege lekari negoduju da pregledaju i plaše se.

On dodaje da su se pacijenti ranije vezivali lancima za pod, oko vrata su im takođe stavljani lanci i onda bi dobijali batine, dok ne kažu ime đavola. Po njegovim rečima, duševni bolesnici su hranjeni samo sirćetom i vodom.

Kada se osnovala bolnica, počinju da se daju tretmani poput kapi i opijuma, ali je često preporučivana rakija i vino, dok nisu uvedeni drugi medikamenti.

Marina Andrić, saradnica Noći muzeja, napomenula je da u to vreme nisu lekari bili ti koji su određivali ko će ići u psihijatrijsku ustanovu, već je to radio sud:

- Doktori su mogli samo da zaključe da odoba nije organski, odnosno fizički bolesna. Sud je bio taj koji je odlučivao da li je nekome mesto na psihijatriji.

U bolnici prvi pacijent je bila Kata Radmanova iz Požarevca, koja se odala alkoholizmu i osuđena je na 30 kamdžija. Ona je pobegla iz bolnice i nikada više nije nađena.

"Doktorova kula" je sada pod zaštitom države i važi za jedan od najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika naše zemlje. Danas se na ovom mestu odvijaju razni vidovi grupne psihoterapije pacijenata, održavaju se kolegijumi, zasedaju upravni i etički odbori...

(D. Čavić)