SULUDA NARODNA VEROVANJA ZA KOJA NISTE ZNALI: Evo zašto ustajete na desnu nogu i kakve veze ima đavo sa hranom!

Nekad se jelo tri puta na dan. I danas je to donekle zadržano, ali ljudima je zbog sve bržeg tempa života teško da se pridržavaju tog običaja. Ako nekome ispadne zalogaj, po verovanju valja ga podići i pojesti, jer u suprotnom đavo će se radovati

Naši stari su verovali u mnoge stvari. Narod smo koji neguje tradiciju i običaje, a vremenom smo neke običaje i usvojili. Danas obavljamo neke svakodnevne stvari, a da i ne obraćamo mnogo pažnje na koji način i kako to činimo.

Preporučujemo

Sigruno ste primetili da ujutru kad ustanemo prvo podižemo glavu, zatim desnom nogom stajemo na zemlju pa onda levom. Možda vam je i tokom jela ispao neki zalogaj pa ste se uhvatili da ga dohvatite i pojedete. Ovo su samo neki od svakidašnjih običaja kojih su se naši stari ranije pridržavali. Pogledajte kako i na koji način su jeli, kakvi su običaji bili pre jela, tokom spavanja i posla.

1. USTAJANJE

Kada ujutru čovek treba da ustane prvo podiže glavu, a zatim gleda da na zemlju stane prvo desnom pa onda levom nogom. U suprotnom ako bi neko prvo podigao noge, pa onda glavu ili bi stao prvo levom pa onda desnom nogom, po narodnom verovanju, toga dana bi mu se desila neka nesreća i svi poslovi bi mu išli naopako. Ne kaže se danas bez razloga ''ustao sam na levu nogu'', kada nam nešto ne ide kako treba.

Kada seljak ustane odmah se oblači. Tokom oblačenja gleda da prvo navuče desnu nogavicu pa onda levu, isti princip koristi i za košulju, bluzu kao i za obuvanje cipela. Prilikom izuvanja uvek se pazilo da se prvo izuje desna pa leva noga, kao i kod svlačenja. Seljaci su obuvali prvo levu nogu, samo ukoliko su patili od gorušnice, jer se verovalo da će tada gorušnica prestati.

Nakon što se seljak obukao, onda je na red umivanje. Dobro se ruke operu, a zatim se prekrsti i pomoli Bogu. Tri puta se pljusne vodom po obrazu, jer više od toga po verovanju se smatralao da umiva đavola. Kada je umivanje gotovo, rukavom od košulje ili šubarom se obriše.

Ubrusom se samo brisao domaćin, a žene rukavom od košulje, dok su deca koristila rukav od košulje ili šubaru. Umivanje je bilo obavezno, nikakakav posao niko neće početi dok se ne umije. Ukoliko bi neko neki posao počeo, a da se pre toga nije umio, onda bi ceo dan imao lošu sreću.

2. OBROCI

Nekad se jelo tri puta na dan. I danas je to donekle zadržano, ali ljudima je zbog sve bržeg tempa života teško da se pridržavaju tog običaja. Ranije su naši stari ručali oko 8 sati ujutru, a zimi nešto malo kasnije. To se zove ručak. Oko jedan sat po podne opet jedu i to se zvala užina, obed, a često i veliki ručak.

Uveče je večera. Kod kuće su jeli za sofrom. Pre nego što sednu za stolom, operu ruke. Niko ne sme da sedne dok domaćin ne sedne. Pre nego što se počne sa jelom, svi se prekrste. Ukoliko se za vreme ručka služi rakija ili vino, prva čaša se daje domaćinu, pa tek ostalima redom po starešinstvu. Niko neće popiti ni čašu rakije, ni vina dok se ne prekste, jer tako se valja.

Svi jedu iz iste činije. Vruć hleb se lomio rukama, jer se smatralo da se ne valja seći nožem. Ako nekome ispadne zalogaj, po verovanju valja ga podići i pojesti, jer u suprotnom đavo će se radovati. Neretko to neki i dan danas čine, oni koji se ne gade. Nekima je to užasno i gadno, ali eto sada znate da su naši stari to pre radili zbog narodnog verovanja. Ne sme ostati ništa u tanjiru, sve se mora pojesti. Kada se sofra postavlja, prvo se stavlja hleb i so, pa onda kašike, viljuške i jelo.

3. POSAO

Niko ne započinje neki rad dok se ne prekrsti i pomoli Bogu. To se čini i kad se kreće na put, kad se penje na konja ili na kola, kad se leže i ustaje. Seljaci su se molili Bogu i kad izađu na njivu da se ore. Ako je na kosidbi ili na žetvi opet se svaki pre otpočetog rada pomoli Bogu i svome krsnome imenu, pa teko onda počinje sa radom.

4. ODMOR

Kada počnu sa radom, seljaci retko kad prave pauzu. Odmaraju se malo oko ručka, a najveći odmor od jednog do dva sata, prave posle užine. Kada su leti velike vrućine, za vreme ovog odmora malo odspavaju u hladovini, da bi se odmorili i osvežili za dalji rad. Do mraka više ne prave nikakve odmore.

5. SPAVANJE

Nakon večere se ide na spavanje. Pre spavanja, svako svlači ponešto od gornjeg odela, a zatim se mole Bogu. Tri puta se prekrste i domaćin se pomoli, dok se žene i deca se samo prekrste. Posle molitve se spava.

I kada se ide na počinak postoje takođe određeni rituali. Glava se u spavanju okreće na istok, jer tako se valja. Ruke se drže tako što se jedna pod glavu stavi, a druga se pruži. Leže se uvek na desnu stranu, jer tako se valja.

Spavalo se na zemlji, na kojoj se prostre veća ponjava, a po njoj se poređaju u gorenjem kraju sa istočne strane jastuke, koji su slamom napunjeni, i odozgo se stavi pokrivač, koji je obično od kučine napravljen. Svi polegaju u jednom dugačkom redu i pokriju se pokrivačem.

Ako ima male dece, njihova soba se obavezno okadi tamjanom, kako se ne bi plašila u snu.

Često se desi da se tokom večere ili posle nje začuju petlovi, koje narod zove krivci. Po verovanju, kad krivci pevaju, predskazuju bolest ili nečiju smrt.

Kada se to desi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne: ''Vi ste krivi, mi nismo!'' A najstarija žena u kući dođe u kujnu, i počne udarati u verige i tri puta kaže: ''Na vas bolest, na nas zdravlje!'' Sve to čine ne bi li izbegle strašnu nesreću.

( Telegraf.rs)