SVRATI NA GAJBU DA IZBLEJIMO: Kako je žargon postao normalna komunikacija kod Beograđana

''Što si cava'', ''Uuu što ti dobra šulja'', ''Ajmo kod mene na gajbu, da izblejimo'' - neki su od beogradskih izraza koji su danas postali svakodnevnica

Koliko puta ste se našli u nekoj grupi i čuli izraze: ''šulja''( košulja), ''lone''( pantalone), ''cava''( pi*ka), ''bleja''( ništa ne raditi). To su samo neki od izraza koji koriste mladi beograđani i način na koji komuniciraju.

- Žargon je danas veoma rasprostranjen, više kod mlađe nego starije populacije, pogotovo sada u vreme novih medija. Žargon kao jezička pojava je stara, predstavlja posebnu vrstu reči koja pripada jednoj grupi i teži da ih poveže. Tačan početak kada je nastao ne može se znati, a vremenom s društvom se menjao - rekao nam je Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta.

Koliko je danas rasprostranjen govori i to da beogradski srednjoškolci koriste neke od termina i u pisanju svojih sastava. Po nekim forumima se mogu naći najslikovitiji prikazi njihovog današnjeg načina komunikacije.

Pogledajte neke od zanimljivih primera:

ROMEO I JULIJA

Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Fazon im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i ke*aju jedno drugom kako se vole, a ne ka*aju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

RAT I MIR

Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pi*ke i onda se napasu mu*a Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, nje*ra sve vreme.

Jezik kao živ organizam stalno se menja, a žargon jeste jedan od njegovih najnestalnijih oblika – neuhvatljiv deo ljudske komunikacije.

Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji i ne može se sa sigurnošću odrediti kada je nastao. Smatra se da je beogradski žargon  nastao u velikim porodicama koje su živele u malim prostorijama. Deca kako bi mogla međusobno da se sporazumevaju, počela su da smišljaju reči koje su samo njima razumljive.

Dolaskom provincijalaca, broj reči i izraza se proširio, a neki su se prilagodili beogradskom fazonu. Koliko je beogradski žargon dobar, toliko je i loš. On s jedne strane skrnavi književni jezik, a s druge strane svojom duhovitošću ga obogaćuje.

(J.Marović)