IDEM NA ULICU DA PROSIM: Dramatična ispovest žene koja je dobila nagradu za humanitarni rad, a sad nema krov nad glavom! (FOTO) (VIDEO)

- Rešila sam da odem do Knez Mihailove, moram prvo da vidim s MUP-om da li činim krivično delo, ali rešila sam da prosim, jer ne mogu da se snađem za ovo što fali kući. Jednostavno, šta sad da radim, da se prostituišem? - pita se žena koja je tolikima pomogla, a danas nema ni struju

Čitaoci Telegrafa se sigurno sećaju Svetlane Urošević iz Grocke, žene koja je ostala bez krova nad glavom, a koja se gotovo ceo život, a poslednjih sedam godina aktivno, bavi humanitarnim radom.

Preporučujemo

Plemenita, velikog srca, nesebična do razmera koje su nerazumljive i nejasne čoveku 21. veka, Svetlana je dala sve za dobrobit drugih i ni u jednom trenutku nije uzela ništa za sebe.

- Moja najveća sreća je kad vidim ozareno lice osobe kojoj sam pomogla. Ne znam da li sam u tom trenutku srećnija ja ili osoba koja prima pomoć, ali je osećaj najbolji na svetu - rekla je Svetlana kad smo je posetili u decembru, u Grockoj.

SRBIJO, PLAČI: Ona je sve dala siromašnima, a sad nema krov nad glavom! (FOTO) (VIDEO)

Svetlanina dobrota je koštala sopstvenog života, pa tako provodi život u jako lošim uslovima.

U trenutku kad smo razgovarali sa Svetlanom, živela je s majkom u trošnoj kući kojoj je krov pre gotovo godinu dana počeo da se urušava, plafon otpada, tavanica prokišnjava i u kojima je vlaga u mnogome pojela noseće zidove.

Posle pisanja Telegrafa, Svetlani su počeli da se javljaju donatori, ljudi koji su joj poslali materijal da se kuća sredi, kao i radnici koji su se dobrovoljno prijavili da rade bez nadoknade kako bi se kuća sredila i Svetlana i dalje zadržala krov nad glavom.

S njom smo ostali u kontaktu, pa kad smo je pitali da li je kuća sređena, Svetlana je objasnila da umnogome jeste, ali da su radovi stali.

Stiglo nam je pismo koje je rasplakalo i oduševilo sve novinare Telegrafa! (FOTO)

- Vremenske prilike su postale jako loše, neki su se predomislili i rekli da oni nemaju ništa od toga što mi pomažu. Bilo je pitanja: "Zašto si ti u novinama a ja, koji ti pomažem, nisam" i sličnih stavova zbog kojih je kuća ostala trošna.

U međuvremenu, Svetlana je nastavila da se bavi humanitarnim radom, da pomaže svima što je više u njenoj moći. Ostala je zahvalna za svu pomoć koja je urađena na kući, bez obzira što nije dovršena. Međutim, retko koje zlo dolazi samo, pa je tako i Svetlanino sa sobom povuklo još jednu bedu.

Naime, kad nam je Svetlana javila da je nominovana, a kasnije i da je dobila prestižnu nagradu za humanitarni rad, nagradu VIRTUS fondacije Trag, s nama je podelila neopisivu sreću koju je osećala, ali nam se i požalila da je stanje još gore nego što je bilo.

- Bog mi je svedok, kao i ljudi iz EPSa, da struju nemam od dana kad sam dobila nagradu. Moje oduševljenje, radost i sreća su nestali istog trenutka kad sam ušla u kuću i shvatila da unutra sve smrdi na paljene žice, majka me je dočekala rečima: "Ceco, sine, mi nemamo struju ceo dan".

Samo sam nagradu stavila na zamrzivač i krenula da menjam osigurače koji su jedan po jedan počeli da iskaču, zvala sam i EPS. Oni su takođe probali s osiguračima, i ništa. Primetili su miris kablova i rekli da je za nas najbolje da se ništa ne uključuje jer je negde spoj, ispričala nam je vidno potresena Svetlana.

- Ceo dan sam plakala od sreće zbog nagrade, zamisli da se mene neko seti i da poštuje moj rad! A onda, dođem kući i umesto da s majkom slavim, obe provedemo dan u suzama zbog stanja u kom smo. Tek sutra je mama mogla lepo da vidi i sertifikat i srce.

Komšija mi je dao kabl na koji uključim TV, fiksni i ponekad komp jer se plašim da ne bude previše. Tako prestižna nagrada, tako velika imena, firme, i ja među njima. Jedna žena mi je prižla i rekla: "Vi ste postavili standard šta znači baviti se humanitarnim radom", i to je bilo nešto najlepše što sam ikad čula.

To priznanje i čast su neverovatni, ali su, da budem iskrena, lepa obaveza i odgovornost, jer sve muke prođu ali uvek se pre setim sreće i radosti drugih koje sam pomagala nego ružnih stvari. Mnogo sam isplakala taj dan, prvo od sreće, posle od tuge.

Kao što je ispričala, radost rođenu primanjem nagrade ubila je činjenica da Svetlana i njena majka žive u potpuno nehumanim uslovima. Svetlana nam je rekla da čak razmišlja da počne da prosi da bi uspela da spoji kraj s krajem.

- Rešila sam da odem do Knez Mihailove, moram prvo da vidim s MUP-om da li činim krivično delo, ali rešila sam da prosim, jer ne mogu da se snađem za ovo što fali kući. Jednostavno, šta sad da radim, da se prostituišem? Plaćala sam i vraćala tuđe dugove, pa i nauštrb sopstvenih neplaćenih računa, ali se uvek nekako izvučem, sad ne mogu.

- Gledam kroz prozor noću, svuda svetlo u kućama, narod gleda TV, gori svetlo, sve imaju, a nas dve ložimo vatru usred proleća da skuvamo ručak ili da ugrejemo vodu da se okupamu u koritu. Sad nam je, izgleda, crkao i zamrzivač, frižider, bojler. Sramota me je da pitam da se okupam kod drugih, srećom Bogu hvala imamo ovu peć, pa ona i ovako i onako gori, pa grejem vodu i dalje da se okupam i operem kosu.

Bože, kako sam došla do toga da sebe unazadim, a da taj humanitarni rad dignem toliko visoko, valjda sudbina, ne znam, i zato što mi je čista savest nekako lakše i podnosim sve to, sem tih trenutaka kad mi baš bude krivo, kao čoveku.

Krivo mi je i zbog majke što ne mogu da joj pružim starost bez problema, da bar ona uživa. Ceo život se mučila, radila, stvarno je borac, ali... Sve se to nekako okrene, to samo Bog zna šta je i kako je. Izgleda da mi prošenje ne gine - rekla nam je Svetlana skrušeno.

Ova dobročiniteljka po svojoj dobroti i nesebičnosti više podseća na lik iz bajke nego na stvarnu osobu. Čak joj se i fondacija zove "Pepeljuga 21. veka". Svetlana ne voli samo ljude, već i životinje, pa tako u njenoj kući žive i životinjice koje joj je žao da ostavi da se mrznu napolju.

Iako godinama u nazad kuburi s novčanim i zdravstvenim problemima, a opet, na prvo mesto stavlja one za koje smatra da su u goroj poziciji od nje.

Pogledajte VIRTUS dodelu nagrade Svetlani Urošević.

Svi koji žele da pomognu Svetlani i njenoj majci Dobrili, mogu da ih kontaktiraju na:

Svetlanin broj telefona: +381 61 72 64 856

Pristup sajtu je: www.pepeljuga21veka.org.rs

Forum: Pepeljugina akcija

Žiro račune na koje možete izvršiti uplatu, pogledajte OVDE

(Emilija Cvijanović)