SRBIJA U STRAHU: Masakri, samoubistva i pedofilija su iza svakog ćoška, a evo i zašto!

Subjektivni osećaj građana Srbije je da je stopa kriminala izuzetno porasla, a da li je zaista tako i šta do toga dovodi objašnjavaju sociolog Ratko Božović i psiholog Marija Milošević

Srbijom se nadvio oblak ubistava, nasilništva, samoubistava, zlostavljanja, čedomorstava, pedofilije...

Preporučujemo

Mada je sigurno da stopa nasilja nije bila preterano manja u prošlosti, čini se da je javnost od slučaja Tijane Jurić više počela da obraća pažnju na ono što se dešava oko nas ili je, zaista, stopa nesrećnih događaja toliko porasla da je gotovo nemoguće zanemariti je.

SMRSKAO SUPRUZI LOBANJU, PA SE OBESIO BODLJIKAVOM ŽICOM: Stravični detalji tragedije u Nišu!

Interesovalo nas je koji je (iznenadni) nalet divljaštva koje kulja oko nas pa smo porazgovarali sa sociologom Božović Ratkom i psihologom Marijom Milošević kako bismo utvrdili o čemu se zapravo radi, tj. šta je okidač takvog ponašanja, u Srbiji konkretno.

- Nasilje je prisutno i na horizontalnoj i vertikalnoj liniji u našoj zemlji. Postali smo društvo u kom vlada nasilje, bezakonje, kriza... bili smo pogođeni sankcijama, ratovima, izolovali smo se u svojoj zatvorenosti, kultura nam je na samoj margini i jedino što smo umeli je da se okrenemo agresiji. Ljudski život je postao najjeftini - počeo je priču za naš portal sociolog Ratko Božović.

- Na svim nivoima prisutan je post-ratni sindrom i posledica tranzicije koje smo deo. Išibani smo strašnim vetrovima krize, disharmonijom u porodičnim odnosima kao posledicom te iste krize, roditelji i deca su naišli na neslaganja i ne dele više isti vrednosni sistem.

UHAPŠEN TELEFONSKI MANIJAK: Zvao devojčice, dahtao u slušalicu i upućivao im seksualne pretnje!

Božović se dotakao i uticaja medija na pojačanu agresiju u Srbiji.

- Došlo je do specifične identifikacija mladih, a i starijih sa formama plasiranim kroz medije koje, čini se, glorifikuju nasilje ili ga, u najboljem slučaju, predstavljaju kao normalno, kao sastavni deo svakodnevice. Nasilje se oslobađa u svima nama, to nam je horizont. Problem je što to isto nasilje nije kritikovano koliko bi trebalo da bude, postoji strateška opredeljenost.

Božović je objasnio i kako su ratovi uticali na formiranje svesti u ovoj zemlji.

- Imamo mržnju kao prvu pretpostavku ratničkog sindroma. Ono što je paradoksalno je da osobe koje nisu sklone nasilju ili koje su usvojile iste sisteme vrednosti koje imaju njihove porodice - blagost, razumevanje, mir, ljubav, razgovor - ne mogu da se uklope u društvo koje je okrenuto nasilju kao najlogičnijoj i najmanje kažnjenoj soluciji. - zaključio je Božović.

S druge strane, psiholog Milošević nam je dala svoje viđenje stvari.

- Ljudi su pod tolikim pritiskom da biraju da ga se oslobode tako što će ili nauditi sebi, ili će nauditi drugima i privremeno smanjiti stepen stresa koji osećaju.

Pitali smo Miloševićevu da li društvo, tj. postojeće stanje u društvi može da bude okidač za mentalne poremećaje u osobi.

- Društvo i pojedinac su oduvek u uzajamno-zavisnom odnosu. Jedno bez drugog gotovo da ne mogu da postoje, nemaju smisla. Ali, nasilno ponašanje u većem broju slučajeva nema nikakve veze sa poremećajima. To su normanli ljudi u nehumanim uslovima.

Miloševićeva se osvrnula i na psihičku labilnost izazvanu stanjem u društvu.

- Kada je nezadovoljstvo kolekitvno lako se prenosi na osobu i postaje individualni problem te i individualno nezadovoljstvo koje ne preza od sredstva koje će iskoristiti da se ispolji. Niko od nas ne zna kako će reagovati u situaciji kada je egzistencijalno ugrožen. Onog trenutka kada kolektivno nezadovoljstvo postane problem individue, ne bira rod, vreme, ni mesto kada će se pretvoriti u zločin.

- Psiha je nedovoljno istražena i varljiva kategorija, a i vrlo individualna. Da ne ulazimo u tipove ličnosti i individualnu podložnost uticaju ili određenom tipu ponašanja, možemo samo da kažemo da počinioce zločina ne smemo gledati isključivo kroz prizmu roda - i muškarci i žene su jednako sposobni za reakciju što smo videli na mnogim primerima do sada. Istina je da više slušamo o muškim zločinima, ali to je zato što su muškarci fizički jači, ne zato što su zlobniji od žena - zaključila je Miloševićeva.

Sociolozi se slažu da je neophodno da se edukacijom iskoreni posramljivanje žrtvi silovanja, zlostavljanja (psihičkog i mentalnog), i bilo koje druge vrste nasilja kako bi se povećao broj prijavi i time se počinitelji sankcionisali, a žrtve zaštitile.

(Emilija Cvijanović)