EVO GDE JE SADA KERUŠA MILA KOJOJ SU ODSEKLI ŠAPE: Sve je boli, jedva stoji i pada ali je najsrećniji pas na svetu! (FOTO)

Anonimni udomitelj keruše Mile poslao je dopis o svojoj mezimici koji će vas potpuno oduševiti

Priča o keruši Mili je svojevremeno potresla celu Srbiju. Mila je izrasla u simbol životinja koje su pretrpele nasilje. Da podsetimo, neko je Mili odsekao šape i tako je ostavio. Mila je, na svu sreću, preživela, a veterinari i drugi stručnjaci u “Veterini Beograd” su joj pružili svu moguću negu.

Mila je, inače, promenila nekoliko vlasnika od tragičnog događaja. Ekipa Telegrafa je želela da sazna šta se sada sa Milom dešava, i iz "Veterine Beograd" smo dobili informaciju da je Mila udomljena, zbrinuta, ali da njeni vlasnici ne žele da se eksponiraju.

Ipak, iako su zamolili da ostanu anonimni, Milini vlasnici su na našu molbu poslali dopis u kom nam pričaju kako Mila provodi dane, a uz to, i nekoliko njenih fotografija.

Prenosimo vam dopis u celosti:

- Mila je bas mila, nežna, strpljiva, vesela, dobroćudna, prijatna...

Ona uvek hoće da bude u centru dešavanja. Kad dolaze ljudi ili kad se nešto dešava, ona toliko glasno i uporno laje da svi razgovori odmah prestaju dok nju neko ne pomiluje. Mora da joj se posveti pažnja kako bi se smirila. Jako voli da se mazi i sva se vrti oko sebe od sreće u svom krevetiću.

Inače je jako strpljiva kad pomislim koliko ona ne može da radi, da ne učestvuje u normalnom životu za razliku od nas i drugara pasa.

Ona voli da sedi na nekom mestu odakle sve može da posmatra i pažljivo prati sve oko sebe. Ništa njoj ne promakne, a kad pukne od nestrpljivosti što ne učestvuje u trkama kao ostali psi ona vrlo glasno laje i ne prestaje...

Ujutru se šeta u njenim plavim kolicima i prati šta se radi... Jako je srećna i ponosna u njenim kolicima. Onda se vrati u svoj krevetić za odmor ili kad je lepo vreme sunča se na terasi ispred kuće ili na travi.

Nikad nije sama i uživa da bude deo naše grupe pasa i ljudi. Od svih pasa ona bude najviše mažena, pogotovo od strane ljudi i uvek dobije neku kost ili nešto ukusno kad drugi ne dobiju. Ljubimica je noćnog čuvara koji je nosi noću više puta da se isprazni u travi. Kad vrši nuždu ustane na sve 4 „noge“, ali odmah nakon toga legne ili puzi.

Očigledno je da je bole noge kad stane na njih. Nije da ona ne može da mrdne – puzi ona dosta (do 50 m) ako se nešto interesantno dešava ili ako ljudi negde sede. Hoće da bude i deo veselja. Naravno da onda neko ustane i dovede je blizu dešavanja. Onda se ona smiri i bude srećna.

Tako prolaze njeni dani unutra i napolju... Tužno je, a i šteta što joj njena proteza ne pomaže. Prvu protezu nije volela i uvek je cvilila kad joj se stavi ili skine. Bolelo ju je kad stane u nju.

Onda su jedni prijatelji životinja nudili protezu i kolica. Došao je zbog toga jedan stručnjak iz Nemačke, merio je i napravio najbolje što je mogao od moderne ortopedske opreme. Ali ... i to joj ne odgovara. Ona hoće da hoda, ali jako teško ide i ne može da nosi svoju težinu na prednjim nogama.

Neko vreme stane i onda padne. Vidi se da joj je teško i neprijatno, da boli... Samo uz pomoć dvoje ljudi može da ide u šetnju. I tako neka bude. Mi nju svaki dan vodimo u njen krug a ona se već na to navikla i strpljivo čeka kad joj se nameste kolica i proteza., završava anonimni udomitelj.

Za Milu znamo da je borac, i srećni smo što je sada u rukama ljudi koji se o njoj brinu onako kako zaslužuje. Nadamo se da će živeti još dugo tako vesela, srećna i mila kako ju je njen udomitelj i opisao.

(Emilija Cvijanović)