OGORČENI RODITELJI KOJIMA SU OTELI DECU: Vratite nam naše najmilije! (FOTO) (VIDEO)

Danas se u 12 časova ispred Vlade u Nemanjinoj ulici u Beogradu, pored protesta prosvetara, održao i protest roditelja i baka i deka kojima su Socijalne službe oduzele pravo na viđanje dece i unučadi, bez ikakvog osnova

Bahato ponašanje socijalnih radnica već dugo je trn u oku i srcu roditelja, i ovaj protest je reakcija dugogodišnjeg nezadovoljstva.

Preporučujemo

Taman što su okupljanja ispred Vlade počela, predstavnicima protesta je javljeno da se spuste do Ministarstva i tamo nastave razgovor jer, kako su rekli: "Njima ništa nije javljeno o protestu". Pre nego što se grupa ljudi razišla, uspeli smo da porazgovaramo sa pokretačima protesta, Biljanom Kolar, Dejanom Kostićem i Zoranom Mitrovićem.

- Ja sam Biljana Kolar, baka koja ne viđa dve godine svoga unuka. Žalila sam se ministarstvu, pokušavala sam sa socijalnim radnicima, sa direktorom centra u Smederevskoj Palanci. Unuk mi je prvo bio u Smederevskoj Palanci gde smo nekako i uspeli da ostvarimo kontakt, a onda mi se snaha seli u Šabac, gde sam od centra za socijalni rad dobila zvanični odgovor da ja kao baka nemam pravo da viđam svoje unuče, to mi je lično rekla socijalna radnica koja vodi slučaj. Pokušavala sam na sve moguće načine, međutim, pošto je bilo bezuspešno, još jedna baka i ja smo došle na ideju da se udružimo i lično smo pokrenule sve ovo. Mi samo želimo našu decu, naše unučiće.

Očevi su, takođe, u jako lošoj poziciji. Socijalne službe uopšte ne prihvataju očeve. Dovoljno je da majka ode kod socijalne radnice i kaže da je otac narkoman, nasilnik, alkoholičar i da služba to poveruje, bez ikakve provere. Automatski se stavlja zabrana.

Kada smo pitali da li je socijalna radnica obrazložila zbog čega ima zabranu, ogorčeno nam je rekla da joj nije obrazloženo. Njenom sinu je određeno da dete viđa svakog drugog ponedeljka, na sat vremena.

Sin mi radi kod privatnog poslodavca, a poslodavac mu ne da te slobodne dane. To smo dali sudu, sud je doneo iste mere, potom smo se žalili Višem sudu, i tamo su potvrdili da mora biti kako socijalni radnici kažu. To znači da moj sin mora da da otkaz da bi viđao svoje dete. Nezaposlen, nema od čega davati alimentaciju, pa će ga strpati u zatvor. Zar je to pravda ove države? - uznemireno je upitala gospođa Kolar.

Dalje smo razgovarali sa Dejanom Kostićem, roditeljem dečaka kog, zbog (ne)rada socijalnih službi, nije video šest godina.

- Ja sam Dejan Kostić, dolazim iz Velike Plane. Pridružio sam se ovom protestu jer kao roditelj jednog desetogodišnjeg dečaka više od šest godina ne mogu da ga vidim. Ne mogu da vidim zbog nakaradnog rada centra za socijalni rad. Postoji više presuda, nijednu od kojih moja bivša supruga ne poštuje. Smatram da odrasli ljudi imaju pravo da se udaju, žene, razvode, raskidaju, ali niko nema pravo da nas roditelje razvodi od sopstvene dece.

Zato sam se pridružio ovoj grupi danas, da svi zajedno pokažemo nadležnom ministarstvu koliko je služba za socijalni rad loša. Dokumentacija u tim predmetima ne postoji, ubacuje se, izbacuje se, preuređuju se neki sudski postupci, u preko 90% slučajeva roditelj kom se dodeljuje dete je majka, bez uopšte uzimanja oca u obzir. Smatramo da moramo da odbacimo te tradicionalno uvrežene polne predrasude, o stereotipnoj ulozi polova u porodicama na ovim prostorima.

Želimo da budemo sa svojom decom, mislimo da su ona ta koja najviše pate, jer se nad njima sprovodi jedno emocionalno zlostavljanje, a da su se tom zlostavljanju jednog roditelja pridružili i centri za socijalni rad. Želi8mo ministarstvu da ukažemo na te pojave i da zamolimo da preduzmu korake u rešavanju problema. Naša deca su najoštećenija i smatramo da se njima nanosi nepopravljiva šteta, primetio je Kostić.

Kada smo pitali da li se socijalni radnici ponašaju po Porodičnom zakonu ili sami sprovode svoj zakon, gospodin Kostić je rekao:

- Centri za socijalni rad kao organi starateljstva su neizostavni u svim sudskim postupcima koja se tiču prava dece jer je sud u obavezi da traži stručna mišljenja od organa starateljstva. Zakonska regulativa i normativni akti koji regulišu rad tih centara nisu toliko loša. Tu postoji zabrana diskriminacije, zabrana mučenja i zlostavljanja stranaka pred centrima za socijalni rad, i sl. međutim svedoci smo da od te zakonske procedure u velikom broju centara za socijalni rad nema ništa. Ja sam roditelj koji se preko 15 puta obraćao ministarstvu bez ikakvog efekta. Ovo samo ukazuje na loš ra centra za socijalni rad u Velikoj plani.

O tome da li je upoznat sa ponašanjem službi i u manjim i u velikim opštinama, primetio je da je ponašanje svuda isto.

- Ja moram da napomenem da među tim ljudima ima i časnih ljudi, koji zaista savesno rade svoj posao i koji su pravi profesionalci. Ali, isto tako, veliki je broj onih koji su u tu profesiju zalutali. Oni razvode svoju decu od roditelja, to se na ovim prostorima pamti samo iz perioda kada su Turci odvodili decu u Janjičare.

Zoran Mitrović, koji je do sada već govorio o ovoj tematici i problematici je dao izjavu za naš portal u kojoj se osvrće na trenutne probleme ponašanja socijalnih službi, dotiče se teme trgovine decom, i objašnjava čemu sve treba stati na put.

(Emilija Cvijanović)