DOĐEŠ U BEOGRAD I UDEBLJAŠ SE: Evo zašto je to tako!

- Poremećaj u ishrani često dolazi kao posledica želje individualca da bude primećen i prihvaćen. Slučajevi su često srazmerni veličini grada - što je veći grad, to je veći pritisak da budete primećeni - priča za naš portal psiholog M. Milošević

Pritisak velikog grada na psihu svih onih koji u taj grad dođu ili onih koji već u tom gradu žive ume da rezultira najrazličitijim poremećajima, reakcijama i ponašanjima.

Preporučujemo

Jedna od posledica stresa, pritiska okoline, uticaja i "zahteva" medija, nemilosrdne sredine u kojoj se svakodnevno krećemo je poremećaj u ishrani.

U nastajanju anoreksije, kao što je pomenuto, učestvuje više etioloških faktora, od bioloških, psiholoških, socijalnih do kulturnih. Pri tome je još uviek tajna zašto se, kada se steknu svi uslovi, kod nekih osoba razvije anoreksija, a kod drugih ne. Čini se da su presudni faktori oni, koji određuju ličnost.

Pod povećanim rizikom od razvoja ove bolesti su osobe koje su doživele težu traumu ili emocionalni stres za vreme puberteta ili prepuberteta; koje su bile izložene seksualnom zlostavljanju; koje su pod pritiskom okoline koja previše ističe važnost vitke linije i telesnog izgleda kao jedinu vrednost savremene žene.

Zahtevi savremene mode upravljeni su prema nezdravo mršavom idealu lepote, a "ženski" časopisi su prepuni različitih recepata i dijeta za što vitkiju liniju.

Dijeta počinje izbegavanjem hrane koja goji (slatkiši, hleb, testo...), potom smanjivanjem obroka, redukcijom obroka i biranjem hrane. To dovodi do značajnog gubitka telesne težine, ali i ekstremna mršavost koja ugrožava život i nema veze sa lepotom nije dovoljna da bi bolesnica bila zadovoljna.

Dijeta je obično praćena preteranim telesnim iscrpljivanjem i vežbanjem (aerobik, fitness, jogging, hodanje), a često se namerno izaziva povraćanje ili upotrebljavaju sredstva za ubrzano varenje ili izlučivanje vode iz tela.

Većina istraživanja se slaže da je najčešći uzrok poremećaja u ishrani stres. Stres može da se manifestuje intenzivno ili manje intenzivno, i od osobine ličnosti zavisi u kom će se smeru odvesti svoju frustraciju.

Naravno, poremećaj u ishrani se ne odnosi samo na preterano gubljenje na težini. Dešava se i obrnuta slika kada osoba počne naglo da se goji, takođe jer izložena svakodnevnom stresu, očekivanjima koja ne može da ispuni, zbog bilo kog osećaja nezadovoljstva koje može da oseti.

Ukoliko živite u Beogradu, nemilosrdnoj metropoli visokih očekivanja, nije isključeno da ćete biti na meti poremećaja u ishrani.

U razgovoru sa psihologom M. Milošević saznajemo zašto je to tako:

- Poremećaj u ishrani često dolazi kao posledica želje individualca da bude primećen i prihvaćen. Slučajevi su često srazmerni veličini grada - što je veći grad, to je veći pritisak da budete primećeni.

Na žalost, ne postoji tačna statistika o broju obolelih od poremećaja u ishrani jer se mnogi ne obrate za pomoć. Takođe, ovaj poremećaj je relativno nov, pa mnoge stvari u vezi sa bazom samog poremećaja nisu još dovoljno istražene. Međutim, vrlo je jasno da stres, čiji pokretač mogu biti brojni faktori, utiče na osobino gojenje ili mršavljenje - primećuje Miloševićeva.

Mnoge osobe koje pate od anoreksije pokazuju pridružene psihičke poremećaje: depresivno raspoloženje, razdražljivost, nesanicu, povlačenje iz društva. Često su zaokupljene mislima koje im se nameću naizgled protiv njihove volje ili prisilnim radnjama, najčešće vezanim za hranu, jelo, izgled tela ili telesnu težinu.

Ove osobe pate od osećaja neadekvatnosti i jake potrebe da nadziru okolinu, a nedostaje im spontanost, inicijativa i teško izražavaju osećanja.

Miloševićeva nam je dalje objasnila da okruženje ume da bude jedan od glavnih okidača nastanka telesnog disbalansa.

- Nije tajna da hrana ima ogromnu ulogu u životu mnogih pojedinaca. Dok neki odbijaju hranu u želji da iluzorno vrate kontrolu nad svojim životom (često je odbijanje hrane simptomatično njihovom osećaju inferiornosti, kada osoba oseća da ništa ne kontroliše u svom životu, pa je to što može da odbije obrok prividna kontrola), drugi je konzumiraju u preteranim količinama kako bi nadomestili osećaj praznine, nezadovoljstva, neispunjenosti.

Dalje, ovi poremećaji se često dešavaju u trenucima kada osoba menja život, kreće ispočetka, u novom okruženju, novoj sredini i želi da bude primećena. Na sve to, veliki gradovi su više približeni nametnutoj estetici izgleda plasiranoj kroz medije.

S toga, ako se osoba ne uklapa, ili oseća da se ne uklapa po dolasku u veliki grad, u njenoj glavi je logično da to mora da se promeni. A kako to radi? - prejedanjem ili gladovanjem. - priča Miloševićeva.

Česti su slučajevi kada osoba zbog stresa izgubi na težini neprimetno, i u situacijama kada se uopšte ne trudi da smrša. Prosto, stres na jedne utiče tako što im organizam odbija hranu usled sekiracije, dok na druge utiče sasvim suprotno - osećaj gladi je konstantan.

Štaviše, najnovija istraživanja potvrdila su da stres i debljina idu ruku pod ruku, a poznat je i mehanizam koji stoji iza toga. Jasno, iza svega uvek stoje hormoni. Hronični stres izaziva neuravnoteženost hormona i usporavanje metabolizma.

Stres provocira lučenje hormona kortizola, koji pak stimuliše endokrini sistem tako da dolazi do nelagonosti u želucu, koja se može donekle poboljšati ako se stalno konzumira hrana. Takav "bolji osećaj" u želucu ima visoku cenu u obliku stvaranja masnih naslaga.

Dakle, stres uzrokuje "lažan" osećaj gladi. I, ne samo da jedete češće, nego jedete i daleko više nego što je dovoljno da postanete siti.

Hronični stres uzrokuje ne samo osećaj da ste stalno gladni, nego i izaziva žudnju za namirnicama koje obiluju masnoćama i šećerom. Stres izaziva intenzivne žudnje, zbog čega mnogi tada jedu više nezdrave hrane koja goji.

- Gojenje i mršavljenje nisu nužno povezani samo sa velikim gradovima. Poremećaji su, naravno, pristuni i u malim gradovima, ali je boravak u velikoj sredini, u našem slučaju u Beogradu, često jači uzročnik stresa.

Prema tome, okidač brojnih poremećaja koje stres izaziva, jedan od kojih je poremećaj u ishrani, jeste život u Beogradu ili ma kojoj drugoj metropoli. Ovo je naročito izraženo kod ambicioznih ljudi koji ne mogu da napreduju zbog određenih životnih faktora. - objašnjava nam Miloševićeva.

Naravno, rešenje koje se nameće je promena životne sredine i odlazak na mirnije mesto ili samokontrola koja će rezultirati smanjenjem stresa, promenom stila života, okruživanjem pozitivnim ljudima, i sl.

(A.S.)