BAŠ SU SELJACI: Evo šta rođeni Beograđani misle o provincijalcima koji su došli u glavni grad!
Telegrafov tekst "DOŠLA SAM IZ PROVINCIJE: Četiri načina kako mi je Beograd uništio život", podigao je mnogo prašine. Stavljamo tačku na tu priču tako što što smo pitali rođene Beograđane šta misle o dolasku ljudi sa strane u njihov rodni grad. Ovo su njihovi odgovori
Posle brojnih negativnih komentara Beograđana, a i onih koji sebe smatraju Beograđanima, do kojih je došlo posle teksta DOŠLA SAM IZ PROVINCIJE: Četiri načina kako mi je Beograd uništio život, pomislili smo da je najbolji način da stavimo tačku na tu priču tako što ćemo pitati rođene Beograđane šta misle o dolasku ljudi sa strane u njihov rodni grad.
Za mišljenje o "sindromu pridošlica" pitali smo i stare i mlade, poznate ličnosti i obične građane... Odgovori će vas iznenaditi. Zanimljivo je da je većina insistirala da im navodimo samo inicijale ili samo ime, a nikako puno ime i prezime.
- Problem je u tome što smo nekad kontrolisali plimu i oseku, a danas jašemo nečiji talas. Divizija u Beogradu - kulturološka, finansijska i intelektualna - sveprisutna je i izraženija nego ikad. Ovo je mnogo dublji problem od same segragacije Beograđana i "Provincijalaca".
Toksično okruženje, ljubomora koja nas izjeda, i nemoć koja nas okružuje, verno prikazuju stanje naše velike nacije. Više nije važzno da li si Srbin. Elipse sistema se sužavaju iz dana u dan: Da li si iz Beograda, iz kog si kraja, za koga navijaš. Bežimo od samih sebe da bismo pronašli kutak sličnih izgubljenih duša u nameri da prognamo sve koji nisu "naši".
Ja nemam ništa protiv doseljenika. Žao mi je što živimo u Srbiji u kojoj zavičaj nema perspektivu za ljude koji zaslužuju toliko bolje. Sve što je iole pametno, sposobno i u mogućnosti - a ima ga na pretek - je ili eksportovano ili truli. Nema više sloge i bratstva. Nema više jednakosti i slobode. SSSS. Samo Strah Srbina Sputava. - primećuje V.B. inače rođeni Beograđanin.
Ako malo oslušnete, po beogradskim ulicama, na stanicama, u prevozu... ćete čuti čitavu paletu naglasaka na koje jedni prevrću očima dok drugi tu raznolikost prihvataju s osmehom. Nekima je simpatična potreba došljaka da se uklope, mada je možda više onih koji bi na grad stavili katance.
- Pomodarstvo je česta pojava i jako se trude da isprate beogradski način života, no mnogima baš i ne ide. Sve što rade je preterano, neadekvatno i odskakanje od mase se prilično primećuje. Žele da budu deo te skupine i da se provode, ali jednostavno nisu iz te priče. U stanju su da potroše novac pošto poto da bi bili prisutni i viđeni, a zapravo to nisu oni. - priča nam Uroš D.
- Za neke mislim da su baš seljačine i da se grozno ponašaju, jezivo oblače i deru svojim naglascima kroz grad, a za druge mislim bolje nego o nekim razmaženim Beograđanima jer su vredniji i samostalniji... Smetaju mi i preambiciozni lešinari koji ne prezaju ni od čega da bi došli do cilja. Oni su najgori - kaže za naš portal ljutito Milica Đ.
Interesantno je da tema pridošlica nikada nije bez reakcije. Retko koji rođeni Beograđanin će prokomentarisati da o tome nema šta da kaže - tabori su i više nego prisutni.
- Poznajem puno ljudi koji su došli u Beograd da studiraju, rade.... čak, kada bih brojao, moguće da poznajem veći broj onih koji su došli nego ljudi rođenih u Beogradu. U suštini, velikom većinom su to dobri ljudi koji su oko mene (ipak malo biram društvo).
Kod ljudi iz provincije možda najviše volim i cenim njihovo vaspitanje, naravno, i tu ima izuzetaka, ali ipak dolaze sa dobrim tim osnovnim vaspitanjem. Valjda su neiskvareni, Beograd je raskalašan pa se izvitopere vrednosti brzo. Sa druge strane, najviše mi smeta što se vrlo brzo, posle samo 5-6 godina boravka ovde ponašaju kao da su tu oduvek. Ipak bi trebali da malo obrate pažnju na to. - naglasio je B.J.
- Ono što imam da poručim svima koji su došli je da se vrate kući i razviju selo, jer ne može sve u grad. Naravno, nemam ništa protiv njih ako poštuju grad u kojem su. Jer, ako im ne odgovara, mogu i da odu ili da probaju da promene ako je to moguće. Pri tom, na individualne negativne doživljaje Beograda ne gledam kao na pljuvanje, nego na lična iskustva.
Pričam o bezobraznoj generalizaciji grada koji ih je primio. Mada, ne dolaze svi svojom voljom ovde, ali to su već druge neke teme. Svima koji planiraju ovde da dođu zarad nekog višeg cilja imam da poručim - Ne dolazite u Beograd, ovde nećete doživeti "američki san". - rekao je B.Š. za Telegraf.
Naravno, u svakom velikom gradu, pa tako i Beogradu, žive ljudi koji sebe a i sve koji dođu najpre ocenjuju kao ljude koji su deo Srbije, Evrope, Sveta a ne grada kojim su limitirani da išta postignu, neko budu ili nešto urade.
- Ja volim sve ljude, zašto bi mi iko smetao. Zar nije bitnije kakav je ko čovek a ne iz kog je dela Srbije? - uputio nam je pitanje jedan Marko, koga smo zaustavili na ulici.
- Ja sam u suštini imao urođen elitizam od malih nogu; niko me nije učio samo mi se razvilo samo - i onda sam ga uspeshno uništio vremenom. Mislim da je važno identifikovati uzrok i posledicu. Većina idiota koju su rasisti ili klasisti to brkaju. Dobar i loš čovek je dobar i loš čovek prvo, a Beograđanin, Novosađanin, Kikinđanin kasnije...
Nikad nisam bio svestan toga da sam možda malo snob dok mi nisu skrenuli pažnju da mi npr. "smeta" akcenat nekoga ko nije iz Beograda. A onda kada sam video da je to nešto čega nisam bio ni svestan da se dešava - odmah sam krenuo da eliminšem debilnu predrasudu - kaže nam M.V.
- Nemam ništa protiv ljudi koji dolaze u Beograd, jer ovaj grad nudi mnogo mogućnosti. Ali, imam dosta protiv onih koji dođu u prestonicu i onda pljuju po istoj. Imam dosta prijatelja koji nisu iz Beograda. Cenim ih poštujem bez obzira iz kojeg su dela Srbije a oni mi uzvraćaju istom merom - poštuju mene i moj grad. - kaže nam D.Č.
- Beograd je uvek bio grad otvoren za sve. Svako ko dođe u Beograd je Beograđanin, uvek je tako bilo. Ono što mi smeta je kad pridošlice neće da se prilagode i potenciraju mentalitet iz rodnog kraja, odnosno, nipodaštavaju Beograđane kao gluplje i manje vredne. Eto. - primetio je Sale G.