Poljubila sam pogrešnog muškarca u klubu, a onda nas je sudbina potpuno iznenadila

"Zašto me ljubi kada ima ženu i ćerku" pomislila sam dok me je stezao rukama oko struka... On se smejao, ja sam bila u čudu, veče je bilo potpuno neverovatno

Da je život potpuno nepredvidiv dokazala je ta subota u mom životu.

Preporučujemo

Naizgled još jedan običan izlazak sa drugaricama u jedan beogradski klub koji obožavamo pretvorio se u noć koju nikada u životu neću zaboraviti. 

Igramo, skačemo, svi su veseli, veče teče sjajno. U jednom trenutku se saginjem da dozovem konobara i osećam da me neko hvata za struk i privlači sebi.

- Pazi da ne padneš! - kaže mi kroz osmeh momak koji neodoljivo podseća na mog druga kog obožavam, a kog nisam videla godinama, jer se odselio u Australiju. Kada sam mu ugledala lice, ozarila sam se jer sam pomislila "Bože, otkud on ovde i kada se vratio!" Vrisnula sam od sreće i skočila mu u zagrljaj!

On je isto delovao oduševljeno, i držao me zagrljenu.

- Otkud ti ovde?! Kad si se vratio? Što se nisi javio? - rekla sam mu, ubeđena da pričam sa Bojanom, svojim drugom.

- Pa, tu sam sa društvom! Kad si došla?

Ponovo mu se bacam u zagrljaj, presrećna! U tom trenutku kreće moja omiljena pesma, sada sam još srećnija, on me i dalje ne pušta i sve je prelepo. Osećaj poznatog je prisutan, a zašto i ne bi bio kada se Marko i ja znamo godinama. U jednom trenutku Marko me hvata obema rukama za lice i ljubi me. U potpunom šoku se izmičem i mislim "Zašto me ljubi kada ima ženu i ćerku". On - u osmehu, ja - u čudu.

- Čekaj, reci mi svoje ime!

- Bojan.

- Šta? Jesi siguran da se ne zoveš Marko?

- Siguran, rekao je smejući se

Talas srama me je oblio istog trenutka. Počela sam da se nervozno da se smejem i pokrila sam lice rukama.

- Izvini, moram da idem sada.

- Pa čekaj, gde ćeš?

- Idem, idem, idem, idem, ti si neko drugi, ne, ne, ne...

Otrgla sam mu se iz ruku i pobegla.  Sela sam da se saberem, i gledala da mu ne budem u vidokrugu. Međutim, u celoj toj situaciji shvatila sam da mi se jako dopada.

Otišla sam do njega opet i prvo što je rekao bilo je: "Evo je moja lepotica, nisam video gde si pobegla". Objasnila sam mu o čemu se radi i oboje smo počeli da se smejemo.

Nastavili smo da igramo, poljubili smo se opet, veče je teklo sjajno. U nekom trenutku su moje drugarice odlučile da idemo u drugi lokal. Iako nisam želela od njega da se rastanem, morala sam da krenem.

- Uzmi moj broj i zovi me kada god želiš i ako želiš, rekao je.

Razmenili smo brojeve i otišle smo.

U drugi lokal smo stigle kroz 20-ak minuta. Kako smo ušle i ostavile jakne, krenule smo ka delu za igru. Prolazile smo pored šanka, gde je stajao on koji se oduševio što me vidi.

- Čekaj, kako, otkud ti ovde? - upitao me je oduševljeno,

- Otkud TI ovde, zar niste ostali tamo? - pitala sam smejući se.

- Sudbina, vidiš. Sjajno!

Đuskali smo do duboko u noć. Njegovo i moje društvo se divno uklopilo, kao da smo uvek izlazili zajedno. Nas dvoje smo se čuli i sutradan, i dan posle toga... Sada smo već pet meseci u vezi. I divno je.

Izgleda da ponekad poljubiti pogrešnog muškarca i nije tako loša stvar.

(A. S.)