Novinarka Telegrafa donirala svoju kosu deci oboleloj od raka! Evo kako i vi da usrećite mališane! (FOTO)

Nisam znala kako ću reagovati i šta ću pomisliti, nakon što se ošišam, ali prvo što mi je kroz glavu prošlo bilo je lice jednog mališana koje se u toj ogromnoj borbi sa strašnom bolešću osmehuje, makar na trenutak. Zamislila sam kako mu donose periku, napravljenu od moje i kose svih ljudi koji su učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji. Osećaj je bio više nego divan

Uvek sam obožavala svoju kosu. Ona je jedna od stvari koje na sebi najviše volim. Dugačka i mekana, ceo život me prati kao zaštitni znak. Frizere sam jako pažljivo birala, nekada mi je čak trebalo i po nekoliko meseci da nađem odgovarajućeg. Šišanje koje podrazumeva više od 2 do 3 centimetra nije dolazilo u obzir. Nikako.

Preporučujemo

A onda se desilo nešto što mi je potpuno preokrenulo svest.

Da li ste čuli za "Kilometar Kose"? Ja sam za ovu humaniarnu akciju saznala pre nekoliko dana. Naime, cilj akcije jeste da svako ko želi i ima mogućnost može da pokloni svoju kosu, od koje se potom pravi perika mališanima obolelim od raka.

I tako je sve počelo.

To je onaj osećaj kada jednostavno znate da nešto morate da uradite. Zbog drugih i zbog sebe. Kada vam se "upali lampica" i pomislite:

- To je to!

Ljudima koji nisu doživeli ovo o čemu pričam ne mogu objasniti ovu vrstu potrebe.

Zaboravila sam koliko mi kosa znači i jedina misao koja me je vodila bila je ta da će barem jedno dete imati osmeh na licu i sve to u zamenu za jedno šišanje. Odmah sam stupila u kontakt sa jednim od organizatora, Markom Mak Pantelićem i ugovorila termin.

Nisam se premišljala ni jednog trenutka.

Međutim, neki prijatelji su me savetovali da dobro razmislim ili da odustanem od akcije.

- Divna ti je kosa, zašto bi je sekla? Nemoj, nikada ti neće porasti...

Ništa od ovoga me nije sprečilo, jer sam čvrsto rešila da doniram svoju kosu mališanima obolelim od raka. To je na kraju krajeva najmanje što sam mogla da uradim. Barem tako ja mislim.

Šišanje je zakazano u frizerskom salonu " Mister X" gde me je dočekao nasmejani frizer Miroslav Luković, zajedno sa Markom. Obojica su bili izuzetno ljubazni.

Kada sam sela u veliku, udobnu stolicu, osetila sam blagu tremu. Frizer mi je uvezao kosu u rep, a ja sam zatvorila oči. Jedno "sec" prekinulo je tišinu, a u njegovoj ruci ostao je moj rep.

Kose nije bilo.

A osećaj je bio...predivan.

Nisam znala kako ću reagovati i šta ću pomisliti, nakon što se ošišam, ali prvo što mi je kroz glavu prošlo bilo je lice jednog mališana koje se u toj ogromnoj borbi sa strašnom bolešću osmehuje, makar na trenutak. Zamislila sam kako mu donose periku, napravljenu od moje i kose svih ljudi koji su učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji.

Sreća koju sam doživela, teško se može opisati. Da biste je shvatili, morate da uradite tako nešto. Ali, tvrdim da je jedan od najvećih uspeha pomoći onome kome je pomoć najpotrebnija, na koji god način možete.

Ovaj gest, meni je značio malo, a nekom detetu možda ceo svet.

Dok sam sedela u stolici i razmišljala, sjajni Miroslav Luković je počeo da mi oblikuje frizuru i moram priznati napravio pravo remek-delo! Kada sam se videla u ogledalu, potpuno sam se oduševila novim izgledom!

Ne samo što sam se osećala dobro, već sam tako i izgledala.

Iskoristila sam priliku da porazgovaram i sa Markom, jednim od organizatora, koji mi je objasnio da je ideja o humanitarnoj akciji "Kilometar Kose" proistekla iz najboljih namera da se deci oboleloj od raka.

- Ideja za pokretanje ovakve akcije se razvijala postepeno. Prvo sam, nakon nekoliko završenih filmskih i televizijskih ostvarenja, jos s početka prošle godine, poželeo da skratim, već tada, jako dugu kosu, jer mi je predstavljala svojevrsnu vrstu prepreke u daljem radu. Polako sam počeo da razmišljam o onima koji bi možda mogli da imaju nekakvu korist od tog "obnovljivog resursa", a koji meni vise nije služio svrsi. Naravno, odmah su se, u tom razmišljanju, izdvojila deca obolela od karcinoma i drugih teških oboljenja, koja usled terapijskog procesa uzrokuju gubitak kose - objasnio mi je i nastavio:

- Na žalost, svi imamo ili blizak primer teškog oboljenja u svom okruženju, ili bar znamo za nekoga ko pati zbog toga, te su se ugrožena deca prirodno, nametnula kao jasna asocijacija.Onda se pojavila moja koleginica, pozorišna producentkinja, Tamara Kojic i svojom verom u ostvarenje jednog tako velikog poduhvata, kao sto je humanitarna inicijativa "Kilometar Kose", podstakla nas dvoje (malih ljudi)

da se upustimo u dugu istrazivačku avanturu.

Još jednom sam zadovoljno pogledala u ogledalo, dok je na stolu ležala moja kosa. Zadovoljno sam izašla iz salona. Ponosna na sebe i srećna zbog drugih.

Uradite i vi isto! Prijavite se i posetite jedan od frizerskih salona širom zemlje. Nećete se pokajati, čak naprotiv!

Da biste dobili spisak onih salona koji učestvuju u akciji morate da nađete grupu na Fejsbuku pod nazivom "Kilometar kose" i da pošaljete poruku prijavljivanja.

To možete učiniti OVDE!

(Dunja Čavić)