HOĆU DA TE POJEB*M PRED SVIMA: Ovako profesori seksualno zlostavljaju studentkinje u Srbiji!

"Otišla sam i kada sam sela na stolicu, profesor je otišao do vrata, otvorio ih, pogledao u hodnik levo, pa desno. Potom se vratio u kabinet, zatvorio vrata i zaključao ih. Oblio me je hladan znoj i noge su mi se ukočile..." poverila nam se Sofija C. iz Beograda

Naizgled, živimo u društvu ravnopravnosti, šansa koje se udeljuju i muškarcima i ženama u jednakoj meri i na jednak način. Uveravaju nas da imamo prava da mislimo, kažemo, da radimo ono što želimo i da nijednog trenutka naš status, ličnost ili integritet neće biti ugroženi.

Preporučujemo

U teoriji, ovo funckioniše savršeno. U praksi, doduše, stvari su malo drugačije - lepota se tretira kao kazna, poziv na maltretiranje i iskorišćavanje, i, gotovo uvek je stavljena u kategoriju nemorala, barem kada se radi o ženama. Takođe, ženama se savetuje da ćute o neprijatnim situacijama u koje upadaju jer će, htele to ili ne, biti stavljene na stub srama jer su "nosile minić pa i same tražile da budu silovane".

Međutim, izgleda da čak ni minić nije potreban da bi neko ženu iskoristio.

Razgovarali smo sa studentkinjama fakulteta (i državnih i privatnih) o njihovim iskustvima, i ispovesti koje smo čuli su nas ostavile bez teksta.

- Otišla sam kod profesora na konsultacije o literaturi koju bi trebalo da nabavim za taj semestar i moju temu za rad. Bio je vrlo prijatan, profesionalan, ni na kraj pameti mi nije bilo da može da se završi kako se završilo. Otišla sam iz kabineta posle pola sata. Sutradan sam od profesora dobila mejl da dođem do kabineta po knjigu koju mi je nabavio, a koja, u tom trenutku, nije mogla da se nađe ni u PDF formatu ni u knjižarama i bibliotekama.

Otišla sam i kada sam sela na stolicu, profesor je otišao do vrata, otvorio ih, pogledao u hodnik levo, pa desno. Potom se vratio u kabinet, zatvorio vrata i zaključao ih.

Oblio me je hladan znoj i noge su mi se ukočile. Prišao mi je, povukao me za kosu i rekao "Da li ti znaš kako utičeš na muškarce? Kad te gledam na predavanjima jedva se suzdržavam da ti ne priđem i pojeb*m te u onom amfiteatru pred svima". Grlo mi se osušilo, nisam mogla da govorim od straha.

Jedva sam skupila hrabrost i rekla "Pustite me, molim vas, neću nikome pričati o ovome, samo me pustite". "Šta, bre, da te pustim!" zavukao mi je drugu ruku u bluzu i počeo da me hvata za grudi, onda se prebacio na vrat, stegao me je i poljubio.

Počela sam da plačem i on je, iznervirano, rekao "Šta plačeš, ne laži da ti ne prija!" Odmahivala sam glavom, i dalje u suzama, prestravljena. U jednom trenutku me je pustio i rekao "Marš napolje, izlazi, da te ne vidim više! Radićeš rad kod koleginice, sa mnom više ništa nemaš. Napolje! Izbriši te suze!" Skupila sam stvari što sam brže mogla i pobegla iz kabineta.

Rekla sam mami šta se desilo i rekla da hoću da ga prijavim, a ona me je posavetovala da to ne radim jer je on "ugledni univerzitetski profesor koji je i moćan vrlo i sigurno ima veze, a ti si samo studentkinja" - priča za naš portal Sofija C.

- Bila sam druga godina fakulteta. Časove italijanskog jezika držala su nam dva Italijana, jedan utorkom, drugi petkom. Domaće zadatke smo slali mejlom jer su profesori, kako su rekli, mrzeli da im se gomilaju papiri koje izgube usput. Jedan profesor je bio sasvim korektan, uvek profesionalan. Drugi je bio nešto ličniji u svojim predavanjima i imao prijateljski odnos sa svima nama.

Kada sam slala domaće mejlom, uvek mi je odgovarao sa smajlijima i nekim doskočicama poput "lepo ste izgledali danas na predavanju", "siguran sam da će domaći i ovog puta biti sjajan jer ste ne samo lepi nego i pametni", itd.

U ovakvoj situaciji ne znate šta da radite - to je vaš profesor, nadređeni, autoritet. Ako se "brecnete" na njega reći će vam da umišljate i bićete u problemu. Ako ne odreagujete, prećutno pristajete na "flert". Ja sam pokušala da ignorišem situaciju koliko sam mogla dok se u jednom trenutku nije pretvorila u konkretan poziv za kafu. "Koleginice, kada vam prođe rok, možda biste mogli da izađete sa mnom na kafu?"

Odgovorila sam da možemo svi da izađemo kao grupa, da proslavimo kraj preteškog semestra. "Ali, ja bih voleo da idem samo sa vama". Nisam odgovorila. Usledilo je još 4 mejla posle toga u razmaku od deset dana sa pitanjima zašto ne odgovaram, zašto ne želim da idem, šta nije u redu i da će se postarati da zapamtim da sam ga odbila. Malo sam se uplašila ali sam pomislila da je samo sujeta i da će ga proći.

Na kraju, kada sam došla po indeks i videla ocenu, jedan profesor mi je dao 10, a on - 6. Po tom me je prvi profesor pozvao u kabinet na razgovor. Uplašila sam se da li i on, možda, neće isto što i ovaj drugi. Otišla sam i on mi je rekao "Koleginice, zašto kod mene imate 10 a kod kolege 6?"

Zbunila sam se i rekla "Možda se kod njega nisam dobro pokazala", na šta je on rekao "Da li vam je slučajno slao neprikladne poruke? Možete slobodno da mi kažete, ja se borim protiv toga već godinu dana, i sa dekanicom sam pričao međutim niko ništa ne preduzima". "Jeste, ali, ja ne želim da upadam u problem. Tek sam druga godina i želim da završim fakultet." "Ne brinite, sve je u redu. Ja sam već urgirao da vam se ocena promeni i da bude realna, ali, nije bilo moguće".

Samo kad on mene nije više maltretirao, pomislila sam. - poverila nam se Jelena S. i vidno potresena dodala "Ocena je tu najmanje bitna."

- Ovaj profesor kog ću pomenuti je poznat po tome kako se ponaša sa studentkinjama. Ceo fakultet to zna, ali niko neće da reaguje, iako je bilo mnogo pritužbi. Ja sam dobar student, i nikada nisam imala problem ni sa jednim profesorom osim sa njim. Sve ispite sam polagala u zavidnom roku, nešto se padne, bože moj. Međutim, kod njega je bila posebna priča.

Odlazila sam na ispit i ma koliko dobro znala, oborio bi me. U tom trenutku sam ispit polagala 7 puta, a svako novo učenje onoga što već znam, jer, zaista, jesam sve znala, mi je izazivalo mučninu. Došla sam u tačku da pred svaki ispit povraćam jer znam da će me oboriti jer neću da idem u kabinet "na konsultacije". Bilo je studentkinja koje su otišle, i završile ispit bez problema. Ja - nisam želela.

Komentarisao bi mi kosu i garderobu kada odem na ispit "Koleginice, dobro vam stoji ta suknja, lepa vam je kosa, dobra vam je šminka...." pa drugi put "Zašto ste se našminkali, zašto ste obukli tu rolku, zašto ste skupili kosu" i slično. Kada je došlo do 9. izlaska na ispit, zvala sam brata i rekla mu kakva je situacija.

Kao i svaki brat, iznervirao se što mu nisam ranije rekla. Na ispit sam došla sa njim i njegovim drugom od 2 metra i oko 100kg (koji je, inače, MMA borac). Moj brat mu je prišao, uhvatio ga za revere sakoa i rekao "Matori drkad*ijo, ima da je slušaš šta priča, a ne da je gledaš i komentarišeš. Je l' to jasno?" Ovaj je samo klimnuo glavom.

Položila sam ispit tog dana. Brat mi je kasnije rekao da je otišao kod njega u kabinet i rekao mu da, ako čuje da se još neka devojka požalila na njega, da će ga ubiti. Do svega toga nije ni moralo da dođe da je Fakultet reagovao na žalbe koje smo koleginice i ja slale. Ali, eto - neko jeste. - ispričala je uznemireno Nina M.

- Ja nikada nisam volela da dodajem svoje profesore na Facebook, jer je, što se mene tiče, to prelaženje granice pristojnosti, bliskosti i poštovanja tog profesora. Međutim, eto, mene je ovaj profesor dodao pa nisam htela da budem nekulturna i odbijem request.

Ubrzo, počeo je da mi piše na "chat".

"Koleginice, vidim da se bavite plesom, kada ćete plesati sa mnom?". Šta napisati na tako nešto, osobi koja vam određuje ostatak školovanja? Ispašću kur*va kako god da odgovorim. Pisao mi je svaki dan, satima. Čak i kada nisam bila onlajn, on bi mi poslao inboks sa pitanjem što mu se ne javljam i što ga "danas ne volim :( ". Uvek sam gledala da se izvučem što sam najbolje mogla.

Međutuim, stvare su iz bezazlnenih prešle u ozbiljne. "Koleginice, neću da vam persiram više. Prelazim na ti :* " ja sam rekla da ću nastaviti da persiram na šta je on napisao "Nema potrebe, zar persiraš ljudima sa kojima ćeš spavati?". Užasnula sam se. Uspaničila sam se i narednih nekoliko dana nisam otišla na fax da ga ne bih videla i ugasila sam Fejs. Pre toga sam napravila printscreen chata, za svaki slučaj.

Sledeće nedelje kada sam otišla na fakultet,  uputila sam se kod dekanice i pokazala joj printskrin. Rekla je da će se pozabaviti pitanjem. Nije uradila ništa. Ja sam zbog njega obnovila godinu - prenela nam je svoje iskustvo Tatjana P.

Institucija fakulteta je uvek držana za jednu od najviših, najmoralnih i najsigurnijih mesta. Kada šalju svoju decu da se školuju, roditelji nema ovakvu sliku u glavi. Međutim, jasno je da je zlostavljanje prisutno u velikoj meri i nadamo se da je pitanje dana kada će neko tome stati na put.

(M.P.)