URADI SVE ŠTO IMAŠ, UMREĆEŠ OVE NEDELJE: Evo šta mi je rekla žena koja mi je gledala u dlan

Neretko se dešava da na ulicama Beograda poneki prosjak ili "vidovnjak" zaustavi prolaznika i predvidi mu sudbinu. Međutim, kada vam proricanje kaže ovako nešto, teško je ostati ravnodušan

Još jedan post-radni dan u Beogradu. Sve je naizgled isto, drugačije, staro, novo.

Preporučujemo

Vraćam se s posla, i na putu do stana, na sred prepune Knez Mihailove ulice koja vrvi od građana koji nekuda jure prilazi mi oniža Romkinja, sa povezanom maramom oko glave, teškog hoda, pogrbljena.

Posežem se za novčanik po navici, dajem joj nešto novca i hoću da odem, međutim, ona me zaustavlja rečima:

- Čekaj. Daj mi dlan.

Ljudi se, naravno, šokiraju što i dalje tu stojim, ali, meni je zabavno, hajde da vidim šta me to u životu čeka. Međutim, umesto očekivanog "bićeš srećna, imaćeš dvoje dece..." čujem nešto zbog čega su mi se noge u sekundi odsekle.

- Umrećeš ove nedelje. Sine, ne čeka te dug život. Uradi sve što imaš, pozdravi se sa svojima i okaj grehe. Stoji ti smrt, brza i ubrzo. Nećeš puno patiti. Nećeš doživeti ni muža, ni porod. Majka će te sahraniti, teško njoj.

Ceo život mi je bljesnuo pred očima - lice moje majke, mojih prijatelja, budućnosti koju sam čekala. Zaledila sam se. Istrgla sam dlan iz njenih ruku i, kada sam došla do daha, krenula od nje.

- Čekaj, sine, čekaj da ti kažem...

Odmahnula sam rukom i požurila uznemireno kući.

Koliko god da sam odbijala da verujem u to što mi je rekla, svako jutro sam se budila sa strahom da će mi se nešto desiti. Čekanje na smrt je toliko iscrpljujuće!

Eto, sad vam ovo pišem dok čekam da me prozovu pa idem ili u Raj ili u Pakao. Šalim se, preživela sam. Nadam se da je i draga, vidovita Romkinja živa, takođe.

(Emilija Cvijanović)