OVO JE NAJVEĆI HEROJ BEOGRADA: Spasao napuštenu bebu, a nećete verovati šta je uradio pre 4 godine!

Posle herojskog čina pre četiri godine svi su ga zvali da mu čestitaju. I ovih dana telefon mu se usijao od poziva, a komšije za njega kažu da je čovek koji ima dobro srce

Zahvaljujući savesnom Beograđaninu Jovanu M. (35) petnaestomesečna devojčica koju je pre tri dana pronašao samu u parku na Kanarevom brdu sada se nalazi na sigurnom. To, međutim, nije prvi put da je ovaj mladić pokazao svoju hrabrost i plemenitost. Reporteri "Novosti" razgovarali su sa njim i o požaru iz kog je izvukao dvogodišnje dete pre getiri godine.

Mladić iz Ulice Ivana Mičurina ne želi pompu oko svog imena. To što je pomogao ljudima u nevolji za njega je potpuno normalna stvar. Dok mu prilaze susedi koji ga tapšu po ramenu, Jovan M. skromno odgovara - svako bi to uradio. Pre četiri godine, nekoliko brojeva dalje od zgrade u kojoj on živi, izbio je požar.

- Vraćao sam se kući oko 11, 12 uveče i primetio kako stan u broju 9 bukvalno sija - seća se junak ove priče.

- Popucala su stakla, a ja sam otrčao od kuće da pozovem vatrogasce.

U međuvremenu, dok se vratio, desetine ljudi se okupilo ispred zgrade kojoj je pretilo da je proguta vatra.

- Svi gledaju, a niko ništa ne preduzima. Sa jedne terase se čuje žena kako vrišti "spasite mi bebu, spasite mi bebu" - priča hrabri momak sa Kanarevog brda.

- Uspeo sam da prođem kroz hodnik, i izvučem i dete i njegovog oca. Vatra je kuljala, a dim je grebao grlo kao da sam žilet progutao.

Drugari su mu pritekli u pomoć, kucali ljudima na vrata i izvlačili svoje komšije napolje. Zajedno su uspeli da spreče tragediju jer vatrogasna kola nisu mogla nikako da prođu do zgrade nii sa jedne strane.

- U tim trenucima nisam ni razmišljao da li može nešto da mi se desi, a meni je bilo žao da ne pomognem - objašnjava Jovan M.

U subotu ovaj Beograđanin je opet pokazao da kada je nevolja na pomolu, ume da se snađe. Prolazio je parkom ispred svog ulaza kada je naišao na malenu devojčicu koja mazi psa lutalicu. Sama.

- Pas joj je lizao ruku, a ona se smejuljila. Bilo mi je čudno kako dete stoji tako, bez roditelja - prepričava "spasilac" to subotnje veče.

Malena devojčica je samo u njegove ruke htela. Nasmejana i umiljata, nuije zaplakala ni jednom. Iako su je okružili njoj nepoznati odrasli ljudi.

- Nahranio sam je i čekao da se pojavi policija sa socijalnom radnicom. Ni suzu za to vreme nije pustila Sačekao sam sigurno petnaestaj minuta, ne bi li se neko pojavio. Prišlo je nekoliko zabrinutih ljudi, ali niko ko je poznavao devojčicu. Uzeo sam je u naručje i odveo kući da se ne smrzava dok ne dođe policija. Sreo sam posle njenog oca koji mi je rekao - hvala, hvala. Ja mislim da bi većina ljudi isto postupila da su bili na mom mestu.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)