DUH STAROG BEOGRADA: Da li znate koji je ovo most i gde je ovde Novi Beograd? (FOTO)

Mnoge građevine naše prestonice predstavljaju neprocenjivu zaostavštinu minulih vremena. Prva građevina koja je omogućila da stari Beograđani pređu sa jedne obale na drugu je famozni "Brankov most", čiji zvanični naziv poznaje malo naših sugrađana. Pored zvaničnog naziva, Telegraf vam otkriva i mnoge druge zanimljivosti

- Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova… Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo… - zapisao je nobelovac Ivo Andrić.

Preporučujemo

Za ovaj most je karakteristična veoma burna istorija koja je mnogima obezbedila izdavanje brojnih publikacija.

Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova, zahtevan je uslov da se reka Sava premosti još jednim mostom velikih dimenzija.

Izgradnja je počela jula 1930, a most je pušten u saobraćaj decembra 1934. Glavna mostovska konstrukcija je izvedena po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most, nazvan most kralja Aleksandra, porušen je u razaranjima za vreme Drugog svetskog rata, te je služio relativno kratko. Most je u ovom periodu nosio i nezvanični naziv – Zemunski most.

Kada je aprila 1941. srušen Most kralja Aleksandra Karađorđevića i kad su Nemci potom ušli u Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivanje trupa i opreme iz srednje u jugoistočnu Evropu, kao i sirovina, ali i ranjenika u obrnutom smeru. Opravka postojećeg mosta je bila krupniji zalogaj, pa je rešenje pronađeno u Žablju, gde je neposredno pre toga, iz Nemačke u delovima dopremljen novi most s ciljem da premosti Tisu.

Pošto je most u Beogradu bio neophodniji, nesuđeni žabaljski most je hitno prebačen u Beograd, montiran, i tokom 1942. godine pušten u saobraćaj – to je Stari Savski, tramvajski most.

Na stubovima i oporcima starog mosta kralja Aleksandra, koji su u znatnoj meri diktirali i omogućili novo rešenje u pogledu konstruktivnog sistema, 1953. je završena rekonstrukcija mosta. a 1956. pušten je u saobraćaj novi drumski most.

- Svaki most u Beogradu je od velikog značaja bez obzira na njegovu veličinu i namenu. Po uzoru na mnoge metropole u svetu, Beograd treba da čuva i unapređuje svoje mostove. Siguran sam da Beogradu treba još više mostova jer će to u mnogome unaprediti i kvalitet života u našem gradu - ističe Dragan Gačić direktor Istorijskog arhiva Beograda.

Koji je pravi naziv mosta?

Most je tokom perioda komunizma dobio ime Most bratstva i jedinstva, ali se on nikad nije ustalio u narodu. Beograđani su ovaj most ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici, jer se preko njega ulazi u ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću.

Kolokvijalni naziv je dobio po Brankovoj ulici, čiji nastavak predstavlja, a ne po piscu Branku Ćopiću, koji je izvršio samoubistvo skočivši s njega.

Telegraf je sproveo malo istraživanje. Na pitanje "Kako se zapravo zove Brankov most?" odgovorilo je nekoliko sugrađana. Pogledajte šta su oni rekli:

INICIJATIVA TELEGRAFA: Dajte mostovima u Beogradu imena po Tesli, Andriću i ostalim znamenitim Srbima!

Meštrovićevi konjanici

Kako se početkom 1934. godine bližio kraj izgradnje mosta Kralja Aleksandra (današnji Brankov most), sve više počinje da se razmišlja o skulpturama koje bi trebalo da se nađu na pilonima mosta.

Ivan Meštrović izneo je ideju o četiri konjanika, dva na jednom pilonu sa obe strane mosta. Ovi konjanici trebalo je da budu car Dušan i kraljevi Tomislav, Trvtko i Petar I Karađorđević.

Visina stubova na kojima bi se nalazili konjanici bi bila 22 metra, što bi značilo da bi, sa dodatom visinom samih pilona, konjanici bili na visini 45 metara (visina Palate “Albanija”). Od ovog rešenja se odustalo pod pritiskom raznih inženjera i vajara, a kao razlozi su navedeni nepoštovanje porcedure za izbor skulptora, previsoka cena kao i nefunkcionalnost figura.

Samoubistva na Brankovom mostu

Most je i inače poznat po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju s njega. Nažalost, svake godine oko 40 ljudi reši da izvrši samoubistvo skočivši s Brankovog mosta.

- Najviše pokušaja samoubistava izvršeno je sa Brankovog mosta – 10, sa Pančevačkog mosta – 9, sa Gazele, Starog savskog mosta, Starog železničkog mosta i nadvožnjaka u Ugrinovcima – po jedan, navode iz MUP-a.

(Telegraf.rs)