NEMA ULICE U BG BEZ PEKARE: Svaki dan se zatvori ili otvori 20 pekara u prestonici!

U Beogradu posluje čak 2.700 pekarskih radnji, ali samo tridesetak pravih majstora. Svakog dana se otvori ili zatvori čak dvadesetak ovakvih objekata

Beograd nema ulicu koja nema bar jednu svoju pekaru! Svakog dana se otvori ili zatvori čak dvadesetak pekarskih radnji, a pravih zanatlija sve je manje. Pekarska porodična tradicija ipak se održava kod najboljih majstora, koji ljubomorno čuvaju tajne recepte predaka sa kraja 19. veka, od kada datiraju najstarije pekare u gradu.

Preporučujemo

Delatnost proizvodnje hleba, svežeg peciva i kolača registrovana je na čak 1.216 adresa, ali prema podacima Unije pekara Srbije u našem gradu na čak 2.700 lokacija svakog jutra možete kupiti vruće kifle, đevreke, burek. Ipak, ruke u brašno stavljaju majstori u tek 30 pekarskih radnji, dok su druge podlegle jednostavnijoj tehnologiji mašinske obrade testa.

- Majstorsko pismo imaju samo pravi pekari, oni koji ručno prave smesu. I to nisu slučajno dobijali, već su morali da dobiju potvrdu Pekarsko-esnafskog odbora. Uglavnom je reč o poznatim pekarskim porodicama, koje hlebom snadbevaju već petu ili šestu generaciju starih Beograđana i žele da sačuvaju tradiciju po kojoj su prepoznatljivi - priča Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

Nekada je važilo da je najsigurnija investicija otvaranje pekare, ali od 2008. godine postala je deo sećanja na zlatne godine ove profesije. Kažu, sada jedna porodica može solidno da zarađuje od ovog posla ukoliko se svi uključe u proizvodnju i prodaju. Tako je bilo nekada, tako je jedino moguće ubuduće.

- Sve poznatije pekare u Beogradu su rezultat višedecenijskog porodičnog posla. Toma je bio vrsni majstor, Aleksići, Stojadinovići, Trpkovići - kaže Pralica.

Razlikuje se i pekarska škola. Kako priča Zoran Pralica, nekada je bilo potrebno da i po pet godina u noćnoj smeni "guliš" zanat kod iskusnog mastora, koji je rukama i mesio i "palio ćuške". Kako kaže, odavno nije čuo da je kod nekog pekara došao neki budući majstor. Sve se svelo na dve srednje škole u kojima se pohađa smer - pekar.

- Ja se sećam majstor Srećka - nastavlja Pralica. - Dugo sam bio kod njega da učim kako se pravi hleb. Nije bilo ni preciznih mera, već odokativno majstor zahvata brašno, so, ulje, a ti gledaš, upijaš i ne napuštaš ga dok ga ne prevaziđeš.

Danas najveći problem predstavlja neregulisano tržište, koje je omogućilo da u uskom krugu, od 150 metara, peciva izlaze iz nekoliko pećnica različitih vlasnika. Takva situacija, prema rečima Pralice je u "krugu dvojke", gde je slab pojedinačni promet najbolji pokazatelj velike konkurencije. Još veći problem prave cene iznajmljenih prostora, ako se uzme u obzir da je čak 90 odsto lokala, u kojima se nalaze pekare u Beogradu, rentirano.

- Rešenje je u licenciranju pekara u skladu sa brojem stanovnika. To je primer dobre prakse koje primenjuju zemlje Zapada. Tako bismo zadovoljili i potrošače i zanatlije i državu, koja bi u ovoj delatnosti imala uređeno tržište - zaključuje Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

RECEPTI STARI I DO 100 GODINA

Kifle, burek, perece, pogačice u nekoliko pekara prave se po receptima starim i do 100 godina

ZA OTVARANjE TREBA 50.000 EVRA

Prema podacima, koje poseduje Unija pekara Srbije, dosad nisu zabeleženi slučajevi da neka pekara nije prijavljena.

- Za otvaranje najmanje pekare potrebno je izdvojiti između 50.000 i 150.000 evra. Svi koji se na to odluče ne žele da rizikuju posao zbog toga što će raditi na crno ili imati jednog radnika koji nije prijavljen. Do sada nismo zabeležili nijedan slučaj - tvrdi Pralica.

(Telegraf.rs)