Ovo je Srbin kome su najviše puta psovali majku

- Najteže mi je bilo u junu. Vraćaju se ljudi i čeka me čovek ispred kuće i psuje mi "sve po spisku". Ja u tom trenutku ne znam ni da mu kažem ni koliko će para dobiti, ni da li će dobiti, ni kako će popraviti kuću, ni gde će mu dete ići u školu. U naselju Braće Jugović sačekao me čovek sa 200 ljudi i rekao: "Pobiću ti sve sem dece" - priča prvi čovek opštine Obrenovac

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković prvih dana nove godine prisetio se najveće nepogode koja je zadesila ovu beogradsku opštinu, govoreći o tome šta mu je najteže palo za vreme i posle majskih poplava.

Preporučujemo

Noćima sam razmišljao o tome kako se niko neće vratiti u Obrenovac, kada sam video srušen grad, uništene prodavnice, škole, gimnaziju koja je pala. Blizu smo Beograda, i plašio sam se da će roditelji tamo da upišu decu u škole, da će tamo ostati da žive, a da će Obrenovac postati propalo mesto, kao Nju Orleans posle Katarine. Strahovao sam da se ljudi neće vratiti i da će kriminal carevati u rasturenom gradu. Zato mi je najradosniji da bio 1. septembar kada sam video da se samo 48 đaka od njih 8.000 nije vratilo u školu. Tad sam znao da smo pobedili nevolju koja nas je zadesila - priča Miroslav Čučković, prvi čovek opštine Obrenovac u ispovesti za "Večernje novosti" , kako je preživeo i sa čime se sve nosio za vreme i posle katastrofalne poplave.

- Izašao sam iz kuče 13. maja ujutru i više se nisam vratio. Ono što je bilo na meni, to sam danima nosio. Spavao sam u hotelu, u separeima. Voda je priobiola 16. maja u 3.20 po ponoći. U prvom naletu koji je potopio Veliko Polje i Belo Polje, išli smo od grupe do grupe kuća i izvlačili ljude. Donosili smo odluke u situaciji za koju nismo bili obučeni. Neki moji saradnici su imali iskustva iz rata, oni su se skidali u gaće i skakali u vodu po narod. Povlačili smo se pred bujicom i sinulo mi je da uključimo sirene i razbudimo Obrenovčane - seća se Čučković.

Kad je video da voda prelazi preko vozila zvao je gradonačelnika Malog da se on obrati javnosti i zamoli ljude da se popnu na više spratove i ne napuštaju svoje domove.

- Savetovao sam isto što i svojoj porodici. Ženi sam javio da ide sa troje dece kod majke na treći sprat, moj nepokretni otac je ostao na spratu svoje zgrade. Komšije su naduvale gumeni čamac i 17. maja evakuisali moju decu iz Obrenovca. Porodicu sam video tek posle 20 dana - priča Čučković.

U samoj evakuaciji bile su dve kritične stvari: "tvit" kada je rečeno da hiljade mrtvih ljudi pliva i dezinformacija da se u centru srušila zgrada.

- "Tvit" je bio veliki problem, jer smo mi tek evakuisali oko 20.000 ljudi. Oda su oni navalili da se vrate. Nismo narodu mogli da objasnimo da su svi živi - navodi Čučković. Svašta se pričalo tih dana...

- Pojavile su se dezinform,acije da sam ubijen, da sam pobegao, da je moja porodica utekla, da sam uhapšen, da mi je otkinuta noga... Čovek mora psihički da izdrži taj prvi udar svakoga ko naleti, sretne te bilo ko i psuje ti majku na svakom koraku. Misli da si ti kriv za sve - kaže predsednik opštine Obrenovac.

On navodi da mu je najteže bilo u junu. 

- Vraćaju se ljudi i čeka me čovek ispred kuće i psuje mi "sve po spisku". Ja u tom trenutku ne znam ni da mu kažem ni koliko će para dobiti, ni da li će dobiti, ni kako će popraviti kuću, ni gde će mu dete ići u školu. U naselju Braće Jugović sačekao me čovek sa 200 ljudi i rekao: "Pobiću ti sve sem dece". Odgovorio sam: "Ako misliš da ćeš tako biti srećiji, znaj da nećeš, ali ako ti neko treba da popraviš svoju kuću, onda sam to ja - prseća se Čučković.

(Telegraf.rs / Novosti)