PANIKA U BG: Narkomani će širiti sidu po gradu! (FOTO)
- Mi sami plaćamo prostor koji iznajmljujemo, kako bismo mogli da pomognemo ovim ljudima i pružimo im zdravstvenu zaštitu. To nećemo moći još dugo. Tada će oni ostati potpuno nezaštićeni od bolesti poput HIV-a i hepatitisa - objasnio je Miodrag Atanasković, direktor centra koji zavisnicima od droge omogućava da se edukuju i zaštite od bolesti
Narkomani. Ljudi koji su u većini slučajeva svoju zavisnost od droge razvili u tolikoj meri da više ne mogu da se kontrolišu. Velika većina je izgubila gotovo sve što je imala.
Na sam pomen njihovog imena, ljudi se obično prvo uplaše, i često prokomentarišu:
- Ne daj Bože nikome!
ISPOVEST IZ PAKLA DROGE: Izgubio sam ženu, tri deteta i 20.000 evra zbog heroina!
Kolika god odbojnost prema njima postojala, ipak se mora znati da su i oni nečiji sinovi, ćerke, očevi, majke...i da im je kao i svima, potrebna pomoć.
Jedini centar u glavnom gradu Srbije, koji zavisnicima od droge omogućava da se edukuju i zaštite od bolesti poput HIV-a ili hepatitisa, je drop-in centar “Veza”, koji deli sterilisane špriceve, igle i pribor koji je korisnicima potreban kako bi se sprečilo širenje ovih zlokobnih oboljenja.
U poseti centru, razgovarali smo sa direktorom Miodragom Atanasijevićem i od njega saznali da će ustanova uskoro biti zatvorena, jer, kako kaže, nemaju dovoljno sredstava kojima bi mogli da finansiraju njen opstanak.
- Mi ovde pružamo pomoć zavisnicima i tako im omogućavamo da se zaštite od bolesti poput HIV-a, hepatitisa i svih ostalih zaraza koje se prenose putem krvi. Iako ovo nije rehabilitacioni centar, mi na ovaj način pomažemo našim korisnicima, jer pored zdravstvene zaštite, ovde imaju i određenu medicinsku negu.
"Veza" je jedina institucija ovakve vrste koja postoji u Beogradu, a u Srbiji postoji još tri ovakva centra. Pošto nema sredstava, poslednja tri meseca svi zaposleni rade kao volonteri, a godišnje kroz ovaj centar prođe od 1000 do 1500 osoba.
Procenjuje se da u prestonici živi čak 30. 000 intravenskih korisnika droge, a da je od toga barem deset procenata zaraženo HIV-om ili hepatitisom.
- Ovakve organizacije postoje širom sveta u zemljama poput Rumunije, Francuske.... Od relativno malog procenta inficiranog HIV-om, nakon prestanka ovakvog programa, taj broj je znao da se udvostruči - priča Atanasijević.
On naglašava da je Srbiji potreban ovakav centar, pre svega zbog srpečavanja širenja ovih kobnih oboljenja, a i zbog zaštite samih korisnika.
Čisti i dezifinkovani špricevi, igle, pribor za prvu pomoć su osnovne stvari koje zavisnici dobijaju u centru i na taj način se sprečava širenje i dobijanje ovih bolesti.
Ali to nije sve. Korisnici takođe pronalaze utošište sa ulice i razumevanje.
- Ovde dolazim već dve godine i osećam se kao kod kuće. Ljudi su me prihvatili i ne osećam se odbačeno. Imam sa kim da porazgovaram i to je jako bitno, a i sve što mi treba, što se tiče zdravlja i nege, imam ovde - priča nam jedan od korisnika.
Zbog manjka novčanih sredstava, ova ustanova će raditi još nekoliko meseci, nakon čega će biti prinuđena da se zatvori.
- Mi sami plaćamo prostor koji iznajmljujemo, kako bismo mogli da pomognemo ovim ljudima i pružimo im zdravstvenu zaštitu. To nećemo moći još dugo. Dva do tri meseca, najviše. Nakon toga, ne preostaje nam ni jedan drugi izbor nego da se zatvorimo - objasnio je Miodrag.
Korisnici su takođe zabrinuti i nadaju se da do toga neće doći.
Ovakve ustanove postoje širom sveta i pokazale su se jako uspešnim, kao i u našoj zemlji.
(Telegraf.rs)