NARODNA SUJEVERJA: Ako večeras spavate na slami desiće vam se nešto lepo

Početak nove godine, kada se praznici nižu jedan za drugim uvek je ispunjem određenim običajima i verovanjima. Telegraf vam otkriva neka od najstarijih pravoslavnih sujeverja koja božićne praznike čine još lepšim

Pravoslavlje je poznato po svojoj dugoj istoriji i bogatoj tradiciji, pa nije iznenađenje što su se mnoga narodna verovanja zadržala sve do danas. Posebno ako je u pitanju značajan datum u crkvenom kalendaru.

Preporučujemo

Božić je jedan od najvećih pravoslavnih praznika koji je od davnina ispunjen raznovrsnim običajima i verovanjima, a mi smo za vas izdvojili neka od najinteresantnijih i najstarijih  sujeverja u koja i danas verujemo.

Naši preci su mnoge događaje predviđali prema vremenskim prilikama na neki veliki praznik. Tako postoji verovanje da će svaki plod koji se okopava motikom uroditi ukoliko pada kiša na Badnji dan ili Božić.

Jake emocije treba da budu samo one pozitivne, pa je veoma važno da se na Badnji dan pomirite sa nekim sa kime ste u svađi ili da oprostiti nekome ko se o vas ogrešio.

Sve dugove ili pozajmljene stvari treba vratiti na Badnji dan, dok za Božić ne valja davati stvari na zajam jer postoji verovanje da će se tokom cele godine stvari samo iznositi iz kuće.

Stari pravoslavci su insistirali da se za Badnju večeru priprema neparan broj jela. Nekada sujeverje, danas je postao običaj prisutan u većini srpskh porodica.

Na jugu Srbije se veruje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče sanjati budućeg supružnika.

Na Badnji dan i Božić valja raditi one stvari koje su nam zadavale probleme tokom godine, kako bismo ih u narednoj lakše savladali. Jedno od najstarijih sujeverja kaže da treba uraditi nešto malo 7. januara iako je praznik, jer to znači da će biti posla i u narednoj godini.

Stara domaćinstva su imala veliki broj verovanja u vezi sa hranom i stokom koji su gajili, pa su mnoga verovanja tog karaktera postala "legenda" i u njih malo ko veruje, dok su mnoga doživela osavremenjenu interpretaciju.

Jedno od najneobičnijih verovanja zabeleženo je u okolini Niša, gde se svi ukućani istovremeno izuvaju pre jela, jer se veruje da bi se zbog toga pilići istovremeno izlegli, žene sa lakoćom porađale, krave telile, a koze jagnjile.

Ukoliko badnjak baca varnice sam od sebe, u mnogim krajevima Srbije se veruje da će biti dosta meda, a negde pak, da će biti velikog priliva novca.

U nekim krajevima se čak veruje da je dobro položajniku izmaći stolicu na kojoj sedi, kako bi se sreća zakovala za kuću.

Tokom Badnjeg dana i Božića, valja kupiti nešto novo, a mnogi veruju da to treba da bude upravo neki predmet za kuću koji je poželjno napuniti sitnim metalnim novcem. Veruje se da ćete na taj način svojoj porodici obezbediti finansijsko izobilje.

U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već je treba umiriti hlebom natopljenim vinom.

Od Božića do Svetog Stefana (9. januar) ne valja čistiti kuću, a mnogi veruju i da gosti za vreme božićnih praznika ne treba da lupaju po vratima, da se ukućani ne bi svađali u toku naredne godine.

(Mihajlo Pavić)