HANI I EVA: Čovek i njegov jastreb brane avione na beogradskom aerodromu!

Tridesetjednogodišnji Girgis, čije je otac iz Južnog Sudana a majka iz Srbije, jedan je od svega nekoliko profesionalnih sokolara u Srbiji i skoro četiri godine u Jat tehnici rasteruje golubove, svrake i druge ptice da ne bi oštetile avione srpskog avioprevoznika

Hani Girgis, vrhunski srpski sokolar, zajedno sa jastrebom Evom, svakodnevno "brani" avione od ptica u hangarima i na pisti Jat tehnike na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, a v.d. direktor Jat tehnike Miroslav Muslulin za Tanjug kaže da je to najekonomičniji vid suzbijanja ptica koje prave probleme unutar hangara, ali i na otvorenom.

Preporučujemo

Ženka Eva, Harisov jastreb, dobro je istreniran lovac i strah i trepet za sve ptice na tom delu aerodroma. Ipak, ona radi timski sa Girgisom koji je navodi i priprema za napad.

Tridesetjednogodišnji Girgis, čije je otac iz Južnog Sudana a majka iz Srbije, jedan je od svega nekoliko profesionalnih sokolara u Srbiji i skoro četiri godine u Jat tehnici rasteruje golubove, svrake i druge ptice da ne bi oštetile avione srpskog avioprevoznika i mnogih drugih aviokompanija, koji se tu popravljaju i održavaju.

- Uhvaćene ptice se ne ubijaju već odlažu u kavez i puštaju, a poneka i nastrada dok ne dođem do Eve, koja pre svega lovi zbog hrane. Eva dobija kao nagradu sirovu piletinu i trudim se da ne jede golubove, čije je meso puno bakterija - priča Girgis za Tanjug, dok mu Eva stoji na ruci i gricka sirovo meso.

Reč je o najprihvatljivijem načinu rešavanja problema sa pticama koje bi mogle da nanesu štetu, ispričao je Muslun koji ističe da je to i ekološki najprihvatljivije pošto se ptice ne ubijaju.

A i efikasnije je, kaže, i od korišćenja ultrazvučniih uređaja.

- Kada Hani kolima prođe rampu, kada dolazi na posao, ptice počnu da beže, ne plaše se one samo Eve već i njega znaju - pričaju zaposlesni u Jat tehnici.

Girgis je za Tanjug ispričao da je postojala ideja da ga angažuje i aerodrom "Nikola Tesla" kako bi sa svojim predatorima branio avione prilikom poletanja i sletanja, ali do toga nije došlo.

- Ujutru sam čitao novine i video članak o aerodromu Beograd, iskreno tada nisam ni znao za postojanje Jat tehnike, pošto sam mislio da je to sve jedan kompleks. Čuo sam da imaju problema sa pticama, a ja sam biološku zaštitu već radio u inostranstvu tako da sam otišao u Jat tehniku i dao im jednu jedinstvenu ponudu. Odradio sam kratku prezentaciju da vide kako to izgleda i to im se svidelo, pre svega zato što je to biološka zaštita bez hemikalija, pesticida, trovanja, pucanja.. - rekao je on.

Girgis ističe da svaka životinja ima u svom genetskom kodu zapisano da beži od predatora.

U Jat tehnici su se pre koristile razne metode, na primer signalna svetla sa ultra niskofrekventnim zvucima, ali se ptica pored koje svaki dan proleću avioni brzo navikne i ne reaguje, objašnjava on. Kada dođe na posao Girgis prvo obiđe ceo kompleks Jat tehnike kako bi utvrido gde su koncentrisane ptice, kojih je naviše u proleće kada se razmnožavaju. Zatim navodi Evu koja nađe neko mračno mesto i vreba goluba, a potom se u nekom trenutku punom brzinom ustremljuje na plen.

- Na primer, sivi soko je najbrži i može da razvije do 400 km na sat, ali ovde ne bi mogao da završi posao zato što mu je potrebno otvoreno nebo, dok je jastreb specijalista za let u šumi gde ima puno prepreka, baš kao i ovde. Jastreb je idealan za ovu priču jer može da razvije veliku brzinu, a da se ne povredi u hangaru - priča Girgis.

Uglavnom, kaže, radi sa dve ptice, dok je zimi dovoljan jedan jastreb, kako kaže, a u prolećnom i letnjem periodu koristi i do pet ili šest trenIranih ptica, jer se tada brzo umaraju zbog visokih temepratura.

Treniranje mladih ptica traje između dva i po do četiri meseca, jer moraju da se naviknu na buku i stres na aerodromu, navodi Girgis i kao zanimljivost dodaje da uhvaćeni pa pušteni golubovi imaju dobru memoriju i više se nikad ne vraćaju na tu lokaciju.

Sokolaranjem Girgis je počeo da se bavi još kao dečak, ali je tada bilo teško doći do ptice grabljivice, s obzirom na to da tada to nije bilo zakonski regulisano kao sada.

- Ali kada nešto voliš onda istraješ i uspeš, tako da sam uspeo da dođem do legalnih ptica, jer ona mora da poseduje dokument koji izdaje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, kojim potvrđuje da ptica ima svoje poreklo odnosno da nije uzeta iz prirode već da je veštačkog uzgoja pošto su ptice grabljivice zaštićene zakonom - kaže Girgis koji je slavu stekao na aerodromima u Slovačkoj, Češkoj i Austriji.

U Češkoj je, na primer, radio sa velikim surim orlovima na izlovljavanju srna, koje su zatim puštane u lovišta. U Slovačkoj je, priča, bio problem sa jatom gusaka u zimskom periodu, koje su ugrožavale avione, dok je u Beču Girgis radio na zaštiti vinograda od ptica čvoraka.

Ispričao je i da je radio za jednog austrijskog grofa, Markusa Hojesa, u turističkom dvorcu, gde je izvodio edukativne istorijske predstave o sokolarenju sa raznim pticama grabljivicama.

Inače, prema rečima Girgisa u Srbiji se sokolarenjem bavi svega četvoro, petoro ljudi na vrhunskom nivou, a najveći problem je, kaže, nedostatak novca, ali i predrasuda da ptice grabljivice mnogo vrede, pa ih lovci hvataju i misle da mogu da zarade milione.

U inostranstvu, na primer, soko može da se kupi za samo 300 evra, koliko košta i neki bolji pas sa pedigreom, dok cena orlova ide do 4.000 evra.

(Telegraf.rs)