SRPSKI TRANSVESTIT OTKRIO SVE: Evo kako me muvaju momci i kako izgleda moj život (FOTO)

- Dok sam živeo u svom rodnom gradu imao sam tu potrebu da budem homoseksualac pa i transvestit za koga treba znati, ali kada sam malo bolje razmislio o svemu shvatio sam da bi me to skupo koštalo. Beograd je grad u kom mogu u potpunosti da se izrazim, priča nam Mladen

Jedan od prilično nepoznatih, a opet vrlo prisutnih segmenata naših života su ljudi LGBT populacije.

Preporučujemo

Priče ovih pojedinaca su izuzetne, a mi smo imali priliku da nam Mladen, koji se deklariše kao transvestit, ispriča kako teče jedan njegov dan u Beogradu, sa kakvim se stvarima susreće, ima li problema i kako se sa njima nosi.

Da li si od malih nogu znao?

Od malena mi je bilo jasno da sam drugačiji i da imam nešto sto me izdvaja, ali tada mi nije bilo jasno šta bi sve to moglo biti. Sama okolina u kojoj sam živeo je jako mala (Leskovac) pa je i to imalo velikog uticaja na mene u negativnom smislu jer nisam uspeo da izrazim sebe na način na koji sam ja to želeo.

Što je manja sredina, veća su ograničenja, to je prosto tako. Međutim, ja sam uspevao da se suprotstavim nekim ograničenjima i tako sam delom izražavao svoje mogućnosti i svoj identitet.

S obzirom da dolaziš iz manje sredine, kako je to uticalo na tvoje seksualno opredeljenje, tačnije, na iskazivanje istog?

Dok sam živeo u Leskovcu imao sam tu potrebu da budem homoseksualac pa i transvestit za koga treba znati ali kada sam malo bolje razmislio o svemu shvatio sam da bi me to skupo koštalo.

To je još jedan u nizu razloga zbog kojih sam se osećao vrlo zatvoreno i onemogućeno da budem to što jesam. Zbog toga mi se pogled na svet dosta promenio pa sam čak bio i u toj poziciji da se povlačim u sebe i da se ne mešam mnogo sa ljudima. 

Taj period je trajao najviše tokom srednje škole jer se tada svaki adolescent najviše razvija i spoznaje sebe. Ali uvek sam u sebi gajio nadu da ću jednog dana biti ono što jesam danas.

Imaš li šminku i da li se redovno doteruješ?

Izuzetno volim kozmetiku tako da imam poseban deo gde to stoji ali naravno imam i malo šminke, tipa kreon, puder i još neke sitnice. Najviše vremena mi oduzima garderoba koja mora biti primereno odabrana jer u protivnom ću morati da imam nekog pored sebe ko bi reagovao ako bi neko nešto pokušao.

Ovo kažem zato što imam dosta stvari koje izazivaju dosta pažnje a i sama moja pojava utiče na to. Volim da se oblačim dosta ekscentrično i dosta sam inovativan. Imam tu moć transformacije tako da nikada nisam isti. Svakog meseca na sebi nešto promenim tako da svoj stil nikada u potpunosti ne definišem .

Jesi li nekada bio predmet podsmeha, zlobnih komentara, ogovaranja?

Šetajući gradom sa prijateljima preko dana dok idemo do nekog kafića, obično čujem svakakve komentare ali ja čujem samo one dobre! Dobri komentari su uvek sa ukusom bili bar što se mene tiče, a negativne komentare i da čujem ne registrujem kao nešto veoma loše.

Shvatam da kada ljudi nešto ne poznaju oni omalovažavaju. I ne samo osobe kao što sam ja nego i mnoge druge stvari u životu.

Kada sam došao u Beograd zbog studiranja shvatio sam da je to grad gde ja mogu u potpunosti da se izrazim tako da sam tek tada počeo sebe da menjam i za nepunih šest meseci od dolaska pre godinu i po dana, u potpunosti sam promenio svoj izgled.

Šetajuci gradom sa drugaricama obično svratimo u neki ženski butik zbog njih najviše ali kad imam tako prilike pogledam i šta bi bilo zgodno za mene.

Kako ljudi reaguju kada te vide, a kako profesori na fakultetu?

Ljudi koji rade po tržnim centrima obično me primete čim uđem jer se verovatno pitaju je li ovo muško ili žensko. Pažnja je nešto čime se ja hranim i uspevam da budem čak i previše ekscentrican. To zna i nekad da zasmeta pa se često pitam je li sve u redu sa mnom.

Na fakultetu, recimo, profesori ne smeju da budu previše otvoreni u svojim reakcijama, ali do sada nisam nkada imao problem.

Postoji li momenat u danu kada zaboraviš na sve i posvetiš se samo svom ženskom delu?

Imam običaj da stanem ispred ogledala i da sebe zamišljam kao izuzetno lepu devojku koja može biti uzor ostalim devojkama. Stilom se svaka predrasuda može pobediti!

Da li uvek izgledaš kao žena?

Obično kao žena izgledam na privatnim žurkama svojih prijatelja jer sa njima imam najveću slobodu. Međutim i ljudi koji se nađu na tim žurkama se malo iznenade pa nekako prihvate.

I tako gledajući sebe u nekoj ženskoj kombinaciji uvek napravim par fotografija samo za moje oči i njih čuvam u svom lap topu gde imam poseban folder "Onaj pravi"! To nije metofora već suština mene.

Kada idem u svoj rodni grad ne šminkam se, jer to je previše mala sredina za celu ovu priču. Sa roditeljima nisam još uvek razgovarao i mislim da ću o tome moći tek kada se osamostalim. Za sada, pretpostavljam da misle da sam gej.

Koje su neke od tvojih najintimnijih misli?

Slikajući se, često mi se desi da se zapitam kakav bi moj život bio da sam žena, a ne samo homosekualac kao sada. I uvek sam znao da ako to uradim neću moći bas na ovim prostorima normalno da funkcionišem. Tako da ja već imam u planu da zivim u nekoj od zapadnih zemalja gde ima mesta za ljude poput mene, a siguran sam da ima.

Kada si se potpuno oslobodio po pitanju svoje seksualnosti, i da li si?

Od kako sam došao u Beograd totalno sam ušao u celu priču transformacije ljudi. Gledajući filmove i čitajući literaturu na ovu temu, sve dublje i dublje razmišljam o sebi i svojim postupcima. Shvatam da ne mogu da prepoznam onog Mladena iz detinjstva i sada.

Kao da se rodila nova ličnost. Kao da onaj stari nikada nije ni postojao. To je baš komplikovana priča. I kada već pričam o toj ličnosti, ta psihologija koju volim da čitam i koja mi u mnogome pomaže da se približim društvu a ne da bežim od njega. Filozofiju koju isto volim da čitam mi pomaže u razumevanju sveta uopšte ali ništa to nije dovoljno ukoliko sam sebi ne kažes ko si i šta si.

Posle toga život ti može biti samo bolji.

Nekada se obučem kao pravi homosekualac ali se nikada nisam usudio da izadjem kao žena na tako javnom mestu. Mislim da mi za to treba dosta vremena dok prihvatim sve okolnosti. I naravno i u kluboma pažnja je uvek tu!

Pogledi sa svih strana pa se osećam kao neka velika zvezda. Meni sve to prija i ja sam pre svega ponosan na sebe što imam svoj stil i svoj način života i što nisam prihvatio stereotipe koji vladaju oko nas. Izgradio sam sebe na način koji meni prija i koji me čini srećnim.

Kakva je situacija kada izađeš sa društvom u grad? Prilaze li ti i ko?

U klubovima mi obavezno pridje neki muskarac i uopšte nemaju taj problem što je za svaku pohvalu po meni. Kada mi pridju obično pokušavaju da mi uzmu broj ili da me odvezu do kuce. Ali ja uvek znam sta stoji iza toga pa odbijam. To im možda jos više prija pa su i te kako uporni.

Obično mi prilaze muškarci strejt izgleda, međutim - ima svakakvih. Od galantnih do prostaka koji bi samo seks i ništa drugo. Kako dani odmiču i kako sve više vremena provodim u Beogradu, uvideo sam da sam ja ovde napravio veliki bum svojom pojavom i shvatanjem sebe.

Imam osećaj kao i da su ljudi koji su ovde oduvek živeli, jedan velika prošlost za mene. Kao da još uvek žive u nekom klasicizmu. Ziasta su sve te stvari i meni čudne.

Koji je tvoj utisak o tome kako je biti transvestit u Srbiji?

U toku meseca obavezno idem na razne tretmane za lice i telo jer smatram da je to od izuzetnog značaja za mene samog, i često na tim mestima upoznam mnogo ljudi.

Devojke i muškarci koji rade tamo uvek me ispituju nešto i uvek žele da znaju kakav je život homosekualca i transvestita u Srbiji. Ipak vidim da ljudi pokušavaju da imaju razumevanja za celu ovu priču što je dobar pokazatelj, zaključio je Mladen.

*Fotografije u tekstu na kojima je zamućeno lice su Mladenove fotografije iz privatne arhive. Lice je sakriveno iz bezbednosnih razloga.

(Emilija Cvijanović)