ZA BOEME I MERAKLIJE: Sve što treba da znate o starim srpskim kafanama i pesmama

U ono vreme nije bilo viđene ili anonimne osobe koja nije odlazila u kafanu i tu provodila dobar deo dana. Sofka je između dva rata pevala konzulu koji je dolazio u Skadarliju specijalno da je sluša. Takođe je snimila oko 40 ploča u Parizu!

U periodu kada su nastale i počele da se formiraju kafane i mehane pa i kasnije hoteli, sav kulturni život se vezivao za njih. Nije bilo viđene ili anonimne osobe koja nije odlazila u kafanu i tu provodila dobar deo dana.

Preporučujemo

Razlozi za odlazak u kafanu su bili mnogi, a jedan od njih bio je - naravno - muzika. 

- Kada je knez Mihailo Obrenović 1867. godine primio ključeve Beograda kao slobodnog grada od Turaka, bilo je ogromno veselje.

Organizovao je bal na mestu današnje Kinoteke, i tu je prvi put otpevana pesma "Drino, vodo hladna", himna možemo reći, a ona je nastala još pre 1800. godine. Takođe, "Raslo mi je badem drvo" traje vekovima.

Neke pesme koje mi danas slušamo, zaista su stare i vredne i zato ih treba sačuvati. I, povodom dobijanja ključeva, iz ondašnjeg prostora Srbije došlo je mnogobrojno stanovništvo da slavi Beograd.

Sve kafane u Beogradu su organizovano dočekale goste uz muziku, jelo i slavlje, priča nam Vidoje Golubović, autor knige “Mehane i kafane starog Beograda”.

ŠOKANTNA NAREDBA: Vlasnici kafana koji imaju prostitutke biće bačeni u Savu! (FOTO)

Kafana i kafanski život je imao značaja u smislu očuvanja običaja. Naravno, deo tradicije se čuvao u kućama i porodicama, ali kafane su bile glavni centri.

- Mika Alas, shvatajući da se gubi taj neobičan muzički integritet koji je imao srpski narod pre Prvog svetskog rata, počeo je da beleži srpske pesme i kola koje je narod počeo da zaboravlja. 

Postoji jedan interesantan zapis o njegovom životu, a to je da je on snimio pre početka Drugog svetskog rata preko hiljadu pesama, i to na Radiju Beograda.  Sama kafana bila je mesto gde se čuvala ta muzika.

Kao i danas, postojala je kafana koja se zvala Jedinstvo, gde je danas Etnografski muzej. I tu je snimao jedan poznati muzičar koji je svirao violinu, a inače je bio učitelj Mike Alasa, objašnjava Golubović.

Po arhivskim zapisima tu se skupljao veliki broj slušalaca mimo same bašte želeći da čuju Miku Jagodinca i njegov orkestar. 

- Sofka je u ono vreme, između dva rata, pevala konzulu koji je dolazio u Skadarliju specijalno da je sluša. Potrebno je još istražiti podatak, tj. utvrditi koliko je tačno, da je Sofka u ono vreme, između dva rata snimila oko 40 ploča u Parizu. 

Muzika je u kafanama celog dana svirala, i to muzika bez ozvučenja. Sve te pesme su podsećale na život, ulepšavale ga, veličale ga. Gotovo sve kafanske pesme imaju tri ključne reči: vino, ljubav i kafana.

- To su pesme koje su oslikavale život u Srbiji, zaključio je Golubović.

(Emilija Cvijanović)